ANASTASIJA RAŽNATOVIĆ ZA KURIR: Volela bih da se mama uda! Hoću da pevam po svadbama

I njoj fale pažnja, ljubav i nežnost, i najviše na svetu bih volela da ima nekog pored sebe. Želim da me ljudi doživljavaju kao pevačicu, a od tezgi ne bežim

- Kao pevačicu, jer to je put kojim želim da idem. U poslednje vreme sam se aktivnije muzički angažovala. Modeling me zanima, ali obožavam da pevam i samo čekam pravi trenutak da mi se dogodi pesma koja će da mi legne.

Da li bi mogla da pevaš po svadbama?

- Što da ne! To je normalan posao, kao i svaki drugi. Ne želim da budem probirljiva, svaki pošten posao je za ljude.

Neki misle da si razmažena mamina princeza.

- Znam to, ali nije to baš tako. Sebe nikad nisam dizala u nebesa, niti mi je snobovski način života blizak, kao ni glamur ili novac. Meni su šminka i šoping na poslednjem mestu. Do sada sam studirala, a i ponašam se kao sve devojke mojih godina. Razlika između mene i drugih jeste to što su sve oči uprte u mene i onda neko ko me ne voli daje sebi za pravo da me komentariše loše. Želim da uradim nešto u životu i za to je došlo vreme. Nemam nameru da od majke zavisim ceo život.

Da li si se ikad zapitala da li bi mogla da izdržiš ono što je Ceca proživela?

- Mnogo puta sam o tome razmišljala. Iako za sebe smatram da sam jaka osoba, a nemam ni na koga da budem slaba, moja majka je zaista heroj. Ne bih volela da se meni desi ono što je ona preživela. Sa svim nedaćama se izborila kao prava lavica i sve je to muški podnela.

Kakva je u kući, kada sve oči nisu uprte samo u nju?

- Normalna žena, puna ljubavi. Ja je gledam kao na moju mamu, a ne kao na Cecu. Kada smo bili mali, bilo nam je čudno što toliko ljudi prilazi da se slika s njom, ali godinama smo shvatili da je ona najpopularnija žena u našoj zemlji i da ćemo morati da se nosimo s tim. U suštini, i ona pati i voli, ume i te kako da se naljuti i da joj ne bude dan.

A da li bi volela da se tvoja mama uskoro uda?

- Volela bih! Ona je žena od krvi i mesa. I njoj fale pažnja, ljubav i nežnost, i najviše na svetu bih volela da ima nekog pored sebe i da bude emotivno srećna.

U ponedeljak se navršava 18 godina od smrti tvog tate Željka Ražnatovića Arkana.

- Neverovatno kako vreme leti. Ja ga se i ne sećam, ali to ne menja ništa. Ponosno pričam o njemu. Ipak, bol za ocem nikad ne jenjava, ali sam naučila da živim s tim. Sa mamom stalno pričam o njemu. Prepričava mi njihove dogodovštine. Nije mi svejedno kada čujem nešto loše o tati, ali svesna sam da smo na meti svih. Doduše, mene niko ne može da isprovocira ili da učini da manje volim svog oca. On je za mene najbolji tata na svetu i tu sliku niko neće moći da promeni.

Kurir / Ljiljana Stanišić

Foto: Damir Dervišagić, Privatna arhiva