NAJTUŽNIJA ISPOVEST U PAROVIMA: Roditelji su nas ostavili u kući pored groblja, bratu se UCRVLJALA KOŽA, a onda sam se udala za nasilnika i sahranila ćerku...
Vladanka Morošan u ispoveti u Parovima ispričala je da su je roditelji ostaavili u porušenoj kući pored groblja, sa braćom nije rasla, svoju nesreću nikada nije oprostila ni majici ni ocu a posle tešlog života bez porodice i još goreg braka, u kom je trpela nasilje, na kraju je sahranila i dete.
Vladanka je obukla crninu koju nikada više nije skinula i započela svoju tužnu priču.
"Prvi put pričam svoju priču u javnosti. Ja sam ovo izbegavala. Ne želim da me gledaju ljudi drugim očima. Sve svoje emocije krijem, između četri zida izbacim svu moju tugu. Ne želim da opterećujem nikoga, kada izgubite dete od 26 godina. Kada dobijete poziv i čujete Tamara je umrla. Nisam znala kako da reagujem, tada se stvorio pakao", počela je ispovest.
"Ostavljeni smo u napuštenoj kući, pored groblja u Prnjavoru. Imala sam dva brata koji su imali dve godine i jednu a ja četiri godine. Bratu se ucrvala i koža, jer nije imao ko da se brine o njemu, da ga presvlači, kupa. Onda smo dobili svi vaške, pa su nas ošišali. Nas je bilo strah od bilo koga. Kad nam komšije donesu hranu, mi se uplašimo. Majka se preudala, a otac se opet ženi i oboje imaju po jednog sina. Nas su dali u hraniteljsku porodicu", rekla je Vladanka a onda nastavila.
"Prvi put sam videla majku kada je umro moj brat. Mnogo teško sam podnela kada sam saznala da je umro, pisala sam mu pisma, ali nisam imala adresu da mu pošaljem. Mislila sam kada vidite roditelji da će biti kolko tolko bolje a onda se toliko razočarate kada ih vidite", ispričala je.
Život je nije mazio, kao devojčica počela je da se susreće sa najtežim mogućim izazovima koje život nosi a ona se desila najveća životna bol gubitak ćerke.
"Moj suprug je izgledao kao normalan dečko kada smo počeki da se zabavljamo, radio je. Greška je bila što sam se udala nevina".
"Znao je da je prvi muškarac u mom životu, udala sam se sa 18 godina. Ja sam se udala da bi pobegla iz bede a upala sam u još veću bedu. Posle 6 meseci sam ostala trudna i onda je počeo da pokazuje svoje pravo lice. Njegova majka me nije volela. Počelo je nasilje i od njegove majke i od njega. Preživljavala sam traume i u toku trudnoće. Pokušala sam da dobijem podršku od majke ali nisam dobila njenu podršku. Njegova majka mi je na samrti tražila oproštaj jer se dugo mučila", ispričala je Vladanka.
Vladanka je ispričala da ju, pored silnih udarac, najviše dotuklo bolest najstarije ćerke, a kasnije i smrt.
"Tamara je rođena kao zdravo dete, kada je imala 2 god doktori su joj dali pogrešne injekcije, počinje da se koči, cela se iskrivilam oči joj se ukrstile tu scenu nikada neću zaboraviti. Doktori ne znaju šta joj je i na kraju moja Tamara dobije trajno oštećenje mozga. Prvi epi napad je dobila u 21. godini, to je bio najveći šok za mene. Ona nije mogla sama ni da jede, dobila je autizam u 10. godini. Prihvala je samo mene, brata, sestru, tatu i nikoga više. U 23. godina počela je da gubi krv i da povraća, ni lekari nisu znali gde gubi krv", pričala je sa bolom u glasu Vladanka.
"Ja sam u celoj toj muci bila u dobrim odnosima sa bivšim mužem. Za ćerkinu smrt sam saznala upravo od njega, čujem plač i jecaje kada me je nazvao.
"Tamara je umrla, to je najgora vest u mom životu", jedva je izgovorila.
Težak život ju je pratio, tuga, beda, bol, ali za roditelje koji su joj zadali najveći udarac kad je bila najslabija, to nije mogla da oprosti.
"Snajka mi je javila da se moja majka šlogirala. Ona je za mene bila stranac i tako je ostalo. 5. januara je meni bio rođendan a 6. janura je majka umrla. Zamislite situaciju da vam neko kaže da vam je majka umrla a vi nemate apsolutno nikakav osećaj. Otac mi je umro na rukama, ni za njega nisam imala nikakav osećaj", ispričala je Vladanka.
"Suprug je uhapšen i bio je 30 dana u pritvoru. Sumnjali su da je on možda kriv za Tamarinu smrt. Tražila sam najboljeg advokata, posećivala ga, nosila hranu. Nije verovao, svaka poseta je prošla da je on plakao. Kada je umrla imao je alkohol u sebi, zbog toga su ga uhapsili jer je sud smatrao da nije pružio adekvatnu pomoć Tamari u datom momentu", ispričala je.
"Crći ćeš kao pas sam, to ti je najveća kazna", rekao mu je sin a to ga je najviše zabolelo.
"Tamara je umrla od infarkta. On je dobio godinu dana nanogicu a to je najmanja moguća kazna koju je mogao da dobije".
Kurir.rs/Happy/Foto Printscreen
NIMALO SE NISMO UPLAŠILI SILEDŽIJA, NE DAMO IM SRBIJU! Vučić se obratio građanima: Srbiju im nećemo dati nizašta na svetu, jer Srbiju volimo više od svega