ISPOVEST MARINE ŽIVKOVIĆ: Naučila sam da pročitam dušu iz očiju!

Dovoljno je da vas gledam. Ljudi neozbiljno shvataju te stvari, svaka izgovorena reč je energija. To sve ostaje u etru i ne razgrađuje se. Onda se čudimo što nam je loše, tvrdi pevačica

- Ja nisam postala ništa što već nisam bila. Ja stojim iza onih koji imaju mu*a! Ako neko kaže da sam beli mag, za to treba da ima i dokaze, zar ne?! Gde mene uguraše u tu priču, nit luk jela, nit mirisala - pita se Živkovićeva i dodaje od čega danas živi:

Pravi anticelulitne kreme

- Bavim se čitanjem duša. Dovoljno je da vas gledam u oči i da vas energetski „radim“. Ljudi se zezaju i neozbiljno shvataju te stvari. Svaka izgovorena reč je energija. To sve ostaje u etru i ne razgrađuje se. Onda se mi čudimo što nam je tako, a ne razmišljamo da šamaramo gluposti ko nezdravi. I onda kažu: „Bože, šta mi je, ko da sam se na Boga kamenjem bacala...“ Znate, meni je ispunjen život, ostvarena sam kao žena, kao umetnik, kreator. S prijateljicama i sestrama radim u lancu salona u kojem pravimo kreme, organske, od prirodnih sastojaka, anticelulitne.

Estrade joj je preko glave.

- Odavno sam u muzičkim vodama i čini mi se da sam se prezasitila. Otac mi je nekad svirao harmoniku, prelepo peva, mama nikad nije bila u tome, ali i ona predivno peva. I brat je svirao harmoniku. Ja sam jedina bila ortodoksni zabavnjak, pa sam se s ocem uvek oko toga prepirala. On je moje zabavnjake zvao drekavcima, a ja njegove narodnjake seljanom. Iz inata sam želela da uđem u muzičke vode i da pevam svaki žanr. Danas povremeno radim veselja u inostranstvu - kaže Marina, a na pitanje zašto se nikad nije udala odgovara:

Ljubav je nepredvidiva

- Nisam imala želju. Ne mogu da živim po šablonu. Ne mogu da se zavetujem da ću tom muškarcu biti verna do groba kad to ne znam. Možda me spuca neka ljubav i šta onda?! Kažu: „Dok nas smrti ne rastavi“. Koga, bre, smrt da rastavi, kome ja da dam zavet?!

Kurir / Ljiljana Stanišić

Foto: Marina Lopičić