INDIRA RADIĆ ZA KURIR: Krijem partnera da ne bi otišao!

Nisam sklona promenama. Živim za ljubav i ako stvorim jednu, onda se trudim da je održim. Kad god sam govorila o privatnom životu, ljubav je nestala

- Izdala sam pesmu „Poslednji uzdisaj“, za koju mogu da kažem da će ostaviti veliki pečat, kao i „Poželela“, „Lopov“, „Zmaj“ i druge. To je sigurno!

Kako doživljavaš svoje pesme?

- Svaku emotivnu baladu isplačem pre nego što uđem u studio. Kada mi je Peđa Medenica uradio poslednju pesmu i zapevao svojim promuklim glasom uz klavijaturu, lila sam krokodilske suze. Možda je negde mrtav pijan u sedam sati ujutro pravio tu numeru. Osetila sam da je prava za mene.

Zašto kriješ partnera?

- Nisam sklona promenama. Živim za ljubav i ako stvorim jednu, onda se trudim da je održim, da ostane kvalitetna. Muškarci i žene treba da se što više intimno čuvaju za sebe. Kad god sam pričala o privatnom životu, meni je ljubav otišla. Nestala je i zbog toga sam odlučila da više ne pričam o tome.

Jesi li barem srećna i emotivno ispunjena?

- Uvek sam srećna jer male stvari čine čoveka srećnim.

Kako se osećaš u ulozi bake?

- Prelepo. Ostvarena sam žena, uspela sam da tako mlada i vitalna dočekam da imam unuka. To je fascinantno.

Koliko si posvećena unuku?

- Pošto je još mali, ima samo pet meseci, viđamo se dva-tri puta nedeljno. Ne živimo zajedno. Stalno sam na putu, odem negde, vratim se umorna i tako ukrug. Kad smo zajedno, ne razdvajamo se ceo dan. Imamo neke naše rituale, šetamo, ručkimo, igramo se, gledam kako ga majka doji. Uživam u tim trenucima s njima.

Da li ti se vratio osećaj kada si ti postala majka?

- Vratio mi se osećaj majčinstva. Kada ga uzmem u ruke, imam osećaj kao da sam uzela svog sina. To i jeste moje rođeno dete.

Kurir / MARIJA DEJANOVIĆ

Foto: Damir Dervišagić