KAD SE ZALJUBIM, JA SE GOJIM: Suzana Mančić UŽIVA u jelu! Ima neka tajna veza između srca i stomaka!

Ne odstupajući od svoje životne, ujedno i gastronomske filozofije da bez ustezanja uživa u stvarima koje voli, TV voditeljka je spremna da se posle obilnih gozbi podvrgne rigoroznim režimima ishrane.

"Ko voli da jede, taj voli i da priča o hrani, prati recepte, gleda specijalizovane TV emisije, zanima se za gastronomiju u svakom pogledu", objašnjava Suzana Mančić.

"E taj tip sam ja. Uvek me radovalo da pronađem dobar recept, pa i sada, i uglavnom me privuku jela koja lepo izgledaju a prave se jednostavno. Kada se pojavio Džejmi Oliver sa svojim serijalom o kulinarstvu, moje kćerke Teodora i Natalija i ja bile smo omađijane. Trajalo je to neko vreme dok nismo shvatile da više jedemo i dobijamo na težini, jer te emisije bude apetit i kulinarsku kreativnost, pa smo prestale da ih pratimo. Mene posebno fasciniraju serviranje i dekoracija, pošto mi to nikada nije polazilo od ruke. Uvek mi u tanjiru nešto stoji nakrivo. Čak ni pitu ne umem lepo da isečem, mada znam skoro sve da skuvam".

Kao mala nije volela da jede, a onda je nakon tri dana gladovanja otkrila koliko zadovoljstvo pruža hrana

"Bila sam bolešljivo dete i roditelji su me stalno terali da jedem jer se tada verovalo da je sitost preduslov zdravlja. Mama je bezbroj puta u đubretu pronalazila prosut doručak, ili ubuđan sendvič u fioci, koji sam sakrila jer nisam mogla da ga pojedem. Kad mu je dosadilo da me gleda kako mrljavim, tata je rekao da mi ništa ne treba davati od hrane dok sama ne zatražim. Prvi dan sam bila srećna što me niko ne nutka ničim, drugog sam već bila malo gladna, a trećeg sam tražila pasulj. Od tada ne pravim problem, sve degustiram. Mogu da jedem čak i kada nisam gladna, ako mi nešto lepo miriše ili deluje privlačno. Nema šta nisam probala od specijaliteta iz celog sveta, od žaba, raznih jaja, ptica do divljači. Mislim da se tu jedino nije našlo meso zmije, ali i to ću naručiti prvom prilikom. Jednom davno u Singapuru privukla me je gondola sa sladoledom s mnoštvom ukusa. U to vreme kod nas je čovek mogao da kupi samo sladoled od čokolade, vanile i jagode, a oni su imali od cvekle, krastavca, kukuruza, kestena i ko zna čega još. Uzela sam ogromni kornet i deset različitih kugli. Neki ukusi su bili lepi, neki baš i ne, ali toliko je to bila velika porcija da na kraju nisam mogla sve da pojedem, ali drago mi je da sam probala".

Mnogo puta u životu se uverila da između stomaka i srca postoji čvrsta veza

"U mom slučaju ta veza je vrlo jasna. Kada se zaljubim, ja se gojim. Srećna sam, volim da uživam, pa i da jedem. Kada sam upoznala mog sadašnjeg partnera Simicu, Simeona Ocomokosa, ugojila sam se čak sedamnaest kilograma. Pre nekoliko godina morala sam ozbiljno da se pozabavim tim viškom kilograma, a i povišenim vrednostima holesterola. Mnoge stvari sada, među kojima i moju omiljenu guščiju džigericu, konzumiram ređe nego što mi je želja".

Uz svog verenika Grka zavolela je grčke specijalitete, a ona njemu najradije sprema proju

"Grčka kuhinja je odlična zbog maslinovog ulja, začina, sira, hrane iz mora i jagnjetine. Od Simeonove mame naučila sam da pravim čuvenu jagnjetinu sa krompirićima i limunom. To je njihov specijalitet. Dopada mi se i kada to meso spremaju na ražnju. Jedem ga svake godine za Uskrs, a tako je bilo i pre desetak dana. Grci imaju dva ražnja, na jednom je jagnje kao kod nas, a na drugom iznutrice, bubrezi i drugi sitni delovi s mnogo začina, obmotani maramicom, koji se isto peku kao i meso, i to je zaista poseban delikates. U Grčkoj, kao i drugde, volim da idem u restorane, ali kada smo kod kuće, Simica obično pravi salate od povrća i čuvene fete koja nigde nije tako lepa kao tamo. Ja njemu pripremim proju, jer nema šanse da nešto ne ispadne kako treba, i njemu se ona veoma dopada, ali primetila sam da njegovi sunarodnici, premda je ljubazno pohvale, pa i zatraže recept, ne pojedu sve što im serviram.

Kulinarske veštine izučavala je u više majstorskih radionica

"Prvo sam učila od mame, a posle od drugarica, mladića, na odmorima, putovanjima, svuda. Na letovanjima sam gledala druge kako spremaju plodove mora i ribu. U mladosti sam od jednog dečka naučila da pripremam divljač nakon što me je on obradovao zečetinom koja je tri dana stajala u pacu. Sada umem sve da napravim, izuzev sarme. Nikada mi nije pošlo za rukom da je savijem. Svaka bi se raspala u mom dlanu. Poslednji put sam probala da ih savijem davno u Moskvi. Prvi red sam nekako i složila, ali drugi je bio katastrofa. Na kraju sam sve sasula u šerpu, ispekla kao musaku i oprostila se od ideje da ikada više skuvam sarmu. To iskustvo je, uz kadaif, koji sam napravila od rezanaca za supu misleći da to može tako, moj najveći debakl".

Voli posuđe, ali ne i kuhinjski aksesoar

"Kecelju prezirem jer je ona za mene simbol ženske potčinjenosti. Nemam ni oklagiju. Kada mi zatreba, izoklagijam sve čistom flašom od vina. Ali zato obožavam posuđe, šerpe, servise, čaše, tiganje. Imam brdo toga, ali i dalje kupujem. Želja mi je da napravim veliku kuhinju u kojoj bih sve to mogla da pokačim po zidovima kao što se nekada radilo. Uskoro će biti gotova moja vikendica u Velikoj Moštanici i planiram da sve to posuđe koje stoji po kutijama složim tamo".

Na dijetama je od kada zna za sebe

"Kada sam ušla u pubertet, u modi su bile mršave devojke, manekenske figure, i mini-suknje. Moja građa je drugačija. Još u gimnaziji počela sam sa dijetama. Sve sam isprobala. Godinama nisam jela hleb i čokoladu. Sada sam navikla da držim u ravnoteži moju sklonost ka hrani i želju da kontrolišem težinu. Dam povremeno sebi oduška i uživam u svemu što mi prija, a ima mnogo toga. Posle sam na nultoj dijeti. To je moj život i ja to volim. Da je drugačije, bila bih nestvarna, a ovako sam samo zgodna".

Kurir.rs/ Gloria/ Foto: Vladimir Šporčić