HALID BEŠLIĆ ISKRENO O ŽIVOTU, SAOBRAĆAJKI, HARISU, ŠABANU... Probudim se, popijem kafu i onda polako odem do svoje pumpe i motela
Halid Bešlić je pre skoro deset godina za dlaku u saobraćajnoj nesreći izbegao smrt kaže da je tada izgubio oko, ali je dobio pluća. U intervjuu, sarajevski pevač priča o detinjstvu, druženju s kolegama, a na početku razgovora nam je otkrio kako izgleda jedan njegov dan.
- Probudim se, popijem kafu i onda polako odem do svoje pupme i motela. Obavezno pročitam dnevnu štampu i onda vreme provodim sa svojom porodicom. Sad iščekujem beogradski koncert kojem se radujem. Iskeno da vam kažem, nema potrebe za dodatnom vežbom jer to je moj teren. Repertoar je spreman, ja sam i više nego uzbuđen i jedva čekam susret s publikom, rekao je Bešlić koji spreman za solistički koncert koji će 8. maja održati u Sava centru..
Da se vratimo na vaše detinjstvo. Po čemu danas pamtite taj period?
- Uh to je bilo pre 60 godina. Drugo je to vreme bilo. Siromašnije nego danas, ali srećnije se živelo. Zadovoljni smo bili sitnicama. Sećam se da me je jedna čokolada obradovala. Tada nije bilo da je neko bogat ili siromašan, svi smo bili jednaki.
Jeste li vi kopali njive i čuvali stoku?
- Radio sam sve poslove. Imali smo krave za potrebe kuće. Sa zadovoljstvom i merakom se to radilo.
Kada ste bili najsrećniji?
- Imao sam dosta lepih trenutaka u životu. Moja ljubav iz detinjstva je muzika i u njoj sam uspeo. Najsrećniji sam bio kad sam se oženio, dobio sina i sad unuke. Nesrećan sam bio samo za vreme rata. Pet godia života mi je skratilo to vreme.
Ipak, saobraćajna nesreća iz koje ste ostali hendikepirani vam je na neki način promenila život.
- Svaki dan prolazim pored mesta gde sam doživeo nesreću. Stalno pomislim da li je tada nešto moglo da se promeni. Imam posledice što ne vidim na oko, ali ostalo sam sanirao. Vreme brzo prolazi, stižu me godine, refleksi zatuplju. Voleo bih da se to nije desilo, a možda je to i dobro jer otada sam prestao da pušim i to je vrlo bitno za moju karijeru. Kad su me odvezli u bolnicu i stavili me u veštačku komu, dobio sam vodu u plućima. Imao sam loš imunitet. Nastala je borba za moj život. Izgubio sam jedno oko, ali sam dobio pluća kad su mi izbacili svu tu vodu.
Pređimo na vedrije teme. Da li ste nekad bili zaljubljeni u koleginicu?
- Nemam komentar na to. Ja imam fino ponašanje, kulturu, za mene su govorili da sam simpatičan ali da nisam lep.
Sa kojim kolegama se često provodite?
- Sa Harisom Džinovićem sam bio na raznim sedeljkama. Njega treba samo navući da zapeva. Težak je da počne, zato sam ja tu. Volim da sedim sa Šabanom Šaulićem on mnogo lepo maestralno i magično peva. Zatim sa Marinkom Rokvićem, Miroslavom Ilićem sa Zoranom Kalezićem. To su ljudi sa kojima sam najbliži. Takođe, Čola i naravno i Željko Joksimović.
Ljiljana Stanišić
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
(KURIR TV) SUSRET HALIDA BEŠLIĆA I HARISA DŽINOVIĆA NE MOŽE DA PROĐE BEZ PESME: Dva jarana prisetili se vremena kada su ŽARILI I PALILI bivšom Jugoslavijom
NIMALO SE NISMO UPLAŠILI SILEDŽIJA, NE DAMO IM SRBIJU! Vučić se obratio građanima: Srbiju im nećemo dati nizašta na svetu, jer Srbiju volimo više od svega