ŠOK INTERVJU! KARLEUŠA KAKVU DO SAD NISTE UPOZNALI ZA KURIR: Tukli su me, ali su me i poštovali

Pop zvezda za rođendanski broj Kurira priča o najintimnijim stvarima iz svog detinjstva, braku s Duškom Tošićem, bogatoj karijeri, ali i neostvarenim željama

- Ne volim kad za mene kažu da sam jedna od najpopularnijih. To „jedna od“ ja ni kao mala nisam priznavala! Ovakva kao ja postoji samo jedna! Još kao dete bila sam mali vanzemaljac koji se nije najbolje uklapao. Ali od vrtića svi su znali jedno, a to je da ću se baviti upravo ovim poslom i da ću biti uspešna. Kod mene nije bilo druge opcije. U vrtiću vaspitačica poređa svu decu i najavi moj koncert, onda ja pevam i igram satima, a deca tapšu. U prvom gimnazije već sam snimila prvi album i preko noći napravila veliki uspeh. Vežbala sam za to otkako sam progovorila i prohodala.

Čini se da si i kao mala odskakala od okoline?

- Pored pevanja i igranja, slikanja, bila sam zaštitnica romske dece i dece s posebnim potrebama, koje je bilo među nama. Pošto su bila stalna meta napada, bilo je normalno da dođu da mi se žale. Ja sam se uglavnom zaletala na starije nasilnike u školi, često sam dobijala batine, ali sam stekla i svojevrsno poštovanje. Volela sam puno da se igram, da se penjem po drveću i da činim što opasnije stvari. Uglavnom sam se igrala sama jer ono što je meni bilo zabavno druga deca nisu smela. Da, bila sam mali čudak. Ali to sam i ostala.

Zbog čega su te roditelji grdili, da li si dobijala batine?

- Mene niko nikad u porodici nije udario iako sam bila nemirna. Dolazim iz porodice intelektualaca i akademskih građana, tu se sve rešava rečima, ne rukom. Jedino zbog čega sam stalno bila u kazni je to što sam mamine stvari, parfeme, nakit, sve živo iz kuće, poklanjala drugoj deci. Time sam pokušavala da ih pridobijem. Divna je sakrivala stvari od mene da ih ne odnesem u školu. Nažalost ili na sreću, i dan-danas sam takva, volim da poklanjam ljudima. Stalno mi fali jedan dodatni momenat njihovog divljenja, zahvalnosti i pogleda sreće. Verovatno bi neki psiholog to objasnio na pravi način. Mada, bolje ne.

Koliko ti je sve ove godine bilo teško da očuvaš brak?

- Ako uzmemo u obzir moj i njegov temperament, vrhunske karijere, razdvojenost i stravičan pritisak medija - mi smo par koji služi za primer čitavoj Srbiji, u kojoj vlada novi trend, trend rasturanja i institucije porodice i braka. Naravno da je bilo i teških momenata, uspona i padova, ali kad ima prave ljubavi, sve može. Duška sam upoznala kad je imao 21 godinu. Rodila sam mu dvoje dece i doživela da od perspektivnog fudbalera postane reprezentativac i najbolji defanzivac. Bez stabilnog braka to bi išlo malo teže. Selili smo se iz zemlje u zemlju s decom koja su bila mala, mučili smo se, pokušavala sam da balansiram i ulogu majke i supruge i da budem na vrhu moje muzičke priče. Moj moto je krvavi rad i trud. Eto recepta za uspeh, pa izvolite, gospodo.

Postoji li mogućnost da opet postaneš majka?

- Apsolutno da!

Koja ti je neostvarena želja?

- Nekad sam želela da postanem svetski poznata. Danas me prepoznaju na ulicama od Njujorka do Istanbula, o meni izveštavaju svetski mediji i ja im dajem intervjue. Tako da mi se neprimetno, korak po korak, želja ispunila. Nekad sam želela da predstavljam zemlju na Evrosongu, ali danas je svaki moj nastup kao Evrosong i ja već uveliko predstavljam Srbiju svetu na jedan divan muzičko-scenski način. Želja mi je da podignem svest o pravima životinja na Balkanu.

Šta ti natera suze?

- Slaba sam na dečju patnju i siromaštvo. Zato mnogo dajem u humanitarne svrhe. Moj Duško je rastao u velikom siromaštvu, bio je i u domu i zato i u njemu imam veliku podršku kad je reč o mom humanitarnom radu.

Kurir / Ljiljana Stanišić

Foto: Dragana Udovičić, Kurir