VERICA RAKOČEVIĆ ZA LENU: U mojoj porodici uvek je carevala ljubav!

Najslavnija srpska modna dizajnerka Verica Rakočević ne samo da radi punom parom već izgleda srećno, opušteno i zadovoljno. To je redak primer u današnjem haotičnom vremenu. Na jesen će obeležiti 35 godina rada, a oni koji dobro pamte setiće se koliko je bilo prestižno nabaviti odeću s njenim potpisom. Od otvaranja butika "Ela" 1979. do kolekcije "Nomadi", koju ćemo videti u septembru, promenilo se sve, ali Verica Rakočević je i dalje ikona stila. Kakva je u poslu, takva je i u životu, čiji delić možemo da vidimo i u ovom razgovoru.

- Privilegija da radite posao koji volite od neprocenjive je vrednosti. Moj karakter je takav da u sve što radim ulažem maksimalno energiju i trud da to, prema mojim kriterijumima, bude savršeno. Nikada se nisam služila kalkulacijama i manipulacijama tako svojstvenim ovom poslu. Kvalitet i korektnost su glavni razlog mog trajanja. Imala sam veliku sreću što sam na početku bavljenja ovim poslom bila osporavana, a to je mom karakteru bilo pogonsko gorivo da idem napred.

Da li zbog posla činite sve? Imate li granicu do koje idete?

- Zbog posla se ne štedim, ali nikako ne pravim nijednu vrstu kompromisa koji bi poremetio lični stav o vrednostima koje su temelj mog karaktera i načina života.

U kakvoj ste porodici odrasli? Da li ste nešto iz svog vaspitanja primenili na svoju decu?

- Odrasla sam u porodici u kojoj je carevala ljubav. Moj otac je bio intelektualac, a majka je imala četiri razreda osnovne škole. Sve što je obeležilo živote nas četvoro proisteklo je iz njihove velike ljubavi i uzajamnog poštovanja. Majka je bila veoma stroga, što je mom buntovnom karakteru smetalo, tako da sam kao roditelj svojoj deci dala bezgraničnu slobodu bez ikakvih pritisaka.

Kada se osvrnete na svoj život, da li kažete sebi da ste bili dobra majka?

- Najbolji odgovor bi dala moja deca. Mislim da jesam, u onoj meri kolike su bile moje percepcije šta je to što je dobro za njih.

Pre pet godina iznenadili ste javnost udajom za znatno mlađeg kompozitora Veljka Kuzmančevića. Mediji pomno prate vaš zajednički život. Možete li da podelite s nama šta je to što starija žena dobija od mlađeg muškarca - ako uopšte ima ikakve razlike od toga šta žene generalno dobijaju od muškaraca?

- Naš odnos nikada nisam gledala kao odnos mlađeg muškarca i starije žene, bez obzira na veliku razliku. On je muškarac koji svojom posebnošću i talentom za muziku boji moj život onim tonovima koji mu daju smisao. Šta je on pronašao u meni, morate njega da pitate.

Kako izgleda vaš i Veljkov običan dan u kući na Avali? Ko šta radi, ko koga usluži?

- U našoj svakodnevici je sve bez plana i rasporeda. Ja sam ranoranilac, Veljko je spavalica. Nemamo nikakve podele obaveza jer smo život postavili tako da ništa nije obaveza. Poštujemo jedno drugo i niko u tom odnosu ne oseća da nosi teret zajedničkog života.

KARAKTER VAŽNIJI OD MODE

Da li se toliko godina rada odrazilo na vaše zdravlje? Kako tu stojite? Postoji li nešto što vas tišti?

- Na svu sreću, prolazeći kroz životne i poslovne bure, moje zdravlje je, kako reče doktorka, kao da imam duplo manje godina. Pronašla sam mir i spokoj, deca su mi zdrava, još uživam u poslu kao prvog dana i ništa me ne tišti.

Čime se oduševite, šta god to bilo?

- Mojoj prvoj malini proletos posađenoj, mom lešniku koji je ove godine po drugi put rodio, izlasku sunca koje gledam iz svog troseda na terasi, cvrkutu ptica i horu zrikavaca pred spavanje, Veljkovoj violini koja me uspava, poruci mojih unuka, putu u Njujork i zagrljaju moje ćerke kada se vidimo....

Imate li trenutke kad vam pukne film?

- O, daaaaa. Najčešće u ateljeu kada mi model ne ispadne onako kako sam zamislila.

Šta mislite o ženama koje ne prate modu?

- Razmišljam samo o ženama koje prate svoj karakter. Praćenje, kao i nepraćenje mode nema veze sa vrednostima koje su mi bitnije.

"NOMADI" NA AVALI

Na čemu trenutno radite?

- Prikazaću 13. septembra kolekciju "Nomadi", inspirisanu seobom Srba pod Arsenijem Čarnojevićem, odnosno slikom Paje Jovanovića. Rođena sam na Kosovu i delovi kolekcije će imati detalje nošnje ovog podneblja. Predstaviću je u prelepom ambijentu "Akacija" na Avali. Editorijal je snimljen u Njujorku, a snimila ga je Milena Rakočević. Deo kolekcije snimamo u Dečanima. Ovom kolekcijom obeležiću 35 godina rada. Trenutno završavam uniforme za apoteku "Dropa" u Cirihu i radim skice za kolekciju koja bi trebalo da bude prikazana 26. novembra u Beogradu, sa specijalnim povodom i porukom.

Najzad, možete li da nam date savet: koje tri stvari da nabavimo za leto, a da smo ukusno obučene?

- Ne morate da nabavite ništa. U ormanu sigurno imate komade koji vas čine srećnom. Svakako, ne bi bilo loše imati veliku lanenu belu košulju koja će vas zaštititi od UV zračenja.

Stalno se piše da ste naklonjeni estetskoj hirurgiji. Već je davno jasno da je to svetski trend. Šta je za vas ono što zovu "prirodno" i "veštačko"?

- Morate da se pomirite sa činjenicom da, kada ste javna ličnost, svako polaže pravo na to da vas kritikuje ili hvali. Moj odnos prema tome je vrlo otvoren. Esteta sam, bavim se poslom u kome je lepo dominantno i normalno je što, ako ne moram, neću da gledam kako starost uzima danak mom osećaju zadovoljstva. Svakako, to nema veze sa primitivnim razmišljanjem da ćete u ozbiljnim godinama izigravati devojku, jer to onda postaje groteskno. Sve što mi se pripisuje je besmisleno, a meni samo daje potvrdu da pristojno izgledam. Protivnik sam estetske hirurgije kod mladih devojaka, jer je to zločin nad prirodom koja je mladosti dala apsolutnu lepotu.

(Lena/Ljilja Jorgovanović, Foto:Damir Dervišagić)