Pevača Goran Dimitrijadisa Dimu svi pamte po legendarnom hitu devedesetih, moćnoj pesmi "Nije mene dušo ubilo" sa njegovog prvog albuma, posle koje nije imao većih hitova. Na internet forumima i društvenim mrežama često se mogu zateći pitanja o tome gde je on danas i šta radi, kao i nagađanja o tome zašto je prestao da se bavi muzikom.

Stvar nije nimalo drugačija ni u njegovoj svakodnevici.

- Mnogi me pitaju: a je l’ vi još radite? Što vas nema? Takav hit ste imali, a ne pevate? Koliko puta sam morao da odgovorim na ta pitanja, počeli su da mi rastu rogovi! - priznaje Dima i objašnjava da on nije ni prestajao da se bavi muzikom.


Iako je u pojedini periodima radio i kao taksista, kao i u vreme kada se pojavila "Nije mene dušo ubilo", daleke 1994. godine, Dima je neprekidno nastupao na kocertima sa koleginicama kao što su Mira Škorić i Hani, ali i na različitim veseljima, po restoranima i kafanama, neretko kod vrlo uglednih domaćina.


- Sve te poslove sam imao bez praktično ikakve reklame, samo zahvaljujući toj pesmi. Inače, nikada nisam hteo da snimam po svaku cenu. Ja ne shvatam to da neko proda njihovu ili neko drugo imanje da bi snimio CD. Ja muziku nikada nisam doživljavao kao trgovinu - objašnjava Dima i otkriva da je, ipak, i jedna nesreća dodatno uticala na to da ne razvije svoju diskografsku karijeru kako je možda mogao.

- Dvehiljadite godine mi je izgorela kuća. Skroz – priseća se Dima, u pola glasa, i dodaje da ga je to nesumnjivo povuklo nazad, kada je reč o muzici.

– Uložio sam svu snagu i svu volju da ponovo napravim kuću, ali to je trajalo.

Na kraju sam napravio dve kuće, svojim poštenim radom. Zato i nisam ulagao u muziku, u pesme.

Kurir.rs/Foto Printscreen

POGLEDAJTE BONUS VIDEO: