ŠABAN ŠAULIĆ BEZ DLAKE NA JEZIKU: Neću da budem dvorska luda u Zvezdama Granda!

Kralj narodne muzike otkriva da je "Zvezde Granda" napustio onog trenutka kada je akcenat stavljen na svađu članova žirija, a ne na ocenjivanje kandidata

Zašto samo jedan koncert u Beogradu, a ne turneja po regionu? Jeste li se umorili od nastupa?

- Jedva sam i na ovo pristao, nagovorili su me moj prijatelj Goran Jovanović i supruga. Ali sasvim je dovoljno, ipak je to jedan veliki prostor gde će biti dosta ljudi. Nisam neki pobornik tih koncerata, ali dobro. Što da ne učinim svojim poklonicima zadovoljstvo da se družimo.

Posle toliko hitova, albuma i održanih koncerata, ima li za Vas još muzičkih izazova?

- Uvek postoji izazov kada je muzika u pitanju. Nisam neki svaštar da pevam drugu vrstu muzike osim narodne, ali ne bi mi bio nikakav problem da otpevam, recimo, nešto u novijem fazonu, neki etno pop. Tu bih mogao da dam sebe i kao narodnjak, a i kao neko ko može da se nosi s tom pop muzikom. Ako bi se našao neki dobar tekst, zašto da ne.

Danas narodnjaci snimanju duete sa reperima poput Bube, Jale, Raste...

- Poštujem sve kolege i neka svako radi svoj posao kako zna i ume. Ja ne bih, ali moram da istaknem da sam sa kumom Zoricom Brunclik uradio sjajan duet i vidim da je doživeo popriličan uspeh.

Kada ste devedesetih snimili "Kobru", mnogi su komentarisali da ste se priklonili turbo folku, međutim, ispostavilo se da je to bio samo izlet. Zašto niste hteli više da eksperimentišete?

- To je bio jedan od mojih eksperimenata, umeo sam to, počevši od "Dođi da ostarimo zajedno". Svi su mislili da je to moj fijasko. Međutim, to je puklo kao atomska bomba! Taj album prodat je u najrekordnijem tiražu - milion i dvesta hiljada ploča. Zahvaljujući Radetu Vučkoviću, koji je napisao "Kobru", opet sam doživeo uspeh. Nagovarao me je da probam to, da se malo zezam, i onda smo napravili eksperiment koji je postao hit. Nije mi problem da otpevam bilo šta, čak bi se moglo reći da mi je pevanje jedna vrsta igre. Volim da se igram kad pevam, a kad mi ne ide, onda sam nervozan, ma, pojeo bih mikrofon i muzikante.

Volite li više da sami komponujete za sebe ili da to drugi rade za Vas?

- Uglavnom sam od 1975. godine sam ja pisao i komponovao svoje pesme. Bilo je nekoliko kolega koji su ponekad uskakali sa nekom finom numerom.

Na koju svoju pesmu ste najponosniji, a kojom ste najmanje zadovoljni?

- Najmanje sam zadovoljan pesmom "Pomozi mi druže, pomozi mi brate", za koju sam 90 posto bio ubeđen da će biti stravičan hit. Bio sam siguran da će biti bomba. Ali, neke druge su isplivale. Ponosam sam na mnoge, zaista ne bih mogao da izdvojim neku.

Malo je falilo da postanete fudbaler, žalite li za tim i mislite li da biste bolje?

- Ne, ne žalim. Sve sam postigao u muzici, tako da je pevanje moj život, iako sam bio izuzetan talenat za fudbal, ali nije se moglo i jedno i drugo.

Pa, ne idu sport i kafana.

- Nikako!

Publika Vas je odavno prozvala kraljem, ali deo javnosti dugo nije priznavao vašu muzičku veličinu. Stvari su se ipak promenile. Da li je potrebno da Vas pohvale strane zvezde poput 2Cellos da bi Srbija shvatila šta ima?

- Dovoljno mi je što su me kolege tako prozvale i to uglavnom od njih i potiče. Nije mi toliko važno, bitno mi je da radim savesno i pošteno i da svim svojim poklonicima pružim užitak.

Učešća u žiriju muzičkih takmičenja mnogim pevačima donela su veću popularnost. Vi ste bili u "Zvezdama Granda" i u "Pinkovim zvezdama". Da li je tačno da ste odlučili da više ne učestvujete jer i bez toga odlično tezgarite?

- Hteo sam da pomognem zbog Saše Popovića u početku. Tada su se tražili adekvatni ljudi za ta takmičenja. Međutim, kada se sve to pretvorilo maltene u rijaliti, izašao sam iz te priče jer nisam više mogao da podnesem. To jednostavno nije bilo za mene, ne priliči mom karakteru da izigravam dvorsku ludu.

Kako vam se čini nova koncepcija "Zvezde Grada"?

- Ne pratim više to, veruj mi. Retko kad se uključim da slušam zato što mislim da je sve smešnije i smešnije i da se najmanje slušaju ti momci i devojke. Oni su najmanje zastupljeni i zaštićeni, meni to nekako ne godi. Svaka čast kolegama i koleginicama, oni možda rade svoj posao onako kako iziskuje gazda i domaćin te firme, tako da se oni tako i ponašaju. Ja to ne znam, niti hoću, a njima svaka čast.

Kako komentarišete učešće novog člana Đorđa Davida?

- Ne pratim.

Fura svoju priču

Marija Dejanović