ISPOVEST ANABELE ATIJAS O VELIKOJ TRAUMI KOJA JU JE ZADESILA: Sve vreme sam želela da vrištim, bila sam zarobljena u košmaru!

Anabela Atijas (43) je na tom putu ka sreći imala mnoštvo prepreka. Iako je od one najteže deli skoro decenija i po, sećanja na nju ne blede jer su ostavila dubok trag na pevačicinom srcu.

- Tokom karijere bilo je dosta nepravednih naslova i objava o meni u medijima, ali ipak ništa ne može da se poredi s tugom koju sam proživela 2004. godine. Nakon ćerke Lune, ponovo sam ostala u drugom stanju, nosila sam blizance i sasvim iznenada došlo je do komplikacija. Bebe su, nažalost, preminule. Još mi je teško kad se setim tog perioda. Bio je to najstresniji dan u mom životu. Sve vreme sam samo želela da vičem i vrištim: "Ćutite, samo učinite da ova bol nestane!" Nekontrolisana patnja obuzela je moje telo. Osećala sam se kao da sam zarobljena u košmaru i da moram da se probudim. Ali nisam mogla da pobegnem. Posle tog iskustva ubeđena sam da ništa ne može da slomi srce kao gubitak deteta. Mnogo volim mališane i želela sam da ih imam što više. Bio je to šok za moje emocije, telo, duh. Sreća u nesreći bila je ta što sam imala moju Lunu. Od nje nisam želela da se odvojim i ona mi je pomogla da prevaziđem tu traumu", seća se Anabela, koja je, iako je privatno prolazila kroz pakao, morala da nastupa.

"S obzirom na to da, osim ogromne duševne boli i tuge, u tom trenutku nisam imala zdravstvenih komplikacija, menadžeri su mi rekli da moram da se pojavim na zakazanom nastupu. Niko na planeti ne zna kako sam se osećala u tom trenutku, a odmah posle nastupa su imali mnogo zamerki da sam bila neraspoložena i nervozna. Niko nije znao istinu. Taj trenutak pamtim kao ubedljivo najgori u životu. Otišla sam na koncert, pevala kao da se ništa nije dogodilo jer nisam želela da moja publika oseti da nešto nije u redu, da zapravo imam problem koji je nerešiv. Pevala sam, a sve u meni je plakalo. Non-stop sam razmišljala o bebama. Želela sam da bude drugačije. Ljudi su mi prilazili, želeli su da se fotografišu, da im dam autogram, svima sam izlazila u susret, smeškala se, pozirala, ali to nisam bila ja. Samo sam želela da se posao završi, da odem kući i da se isplačem. Iako sam bila mlada, taj gubitak doživela sam vrlo ozbiljno. Za mene je to bio udarac pravo u srce. Nastup se završio, ali i narednih dana smo imali zakazane nastupe. Kad god bih se setila tog perioda, suze bi same krenule niz lice. Ipak, život se nastavio. Doneo mi je još dve ćerke, ali i neke druge brige. Deca su porasla, a s njima i nove muke", kaže pevačica - koja poslednja četiri meseca proživljava nove probleme.

Njena najstarija ćerka Luna glavna je zvezda prve sezone rijaliti šou-programa "Zadruga" jer se u startu izdvojila od ostalih učesnika.

"Od početka ovog programa ne prestajem da osećam stres i brigu. Veoma je nezahvalno davati savete jer uvek govorite iz svoje perspektive. Da budem potpuno iskrena, ni ja nisam slušala savete svoje majke. Svi smo mi došli na ovaj svet da prođemo kroz različita iskustva i da naučimo svoje lekcije. I dalje je ovo za mene jedna potpuno nova etapa, gde upoznajem i sebe i svoju ćerku i otkrivam nove dimenzije u odnosima između roditelja i dece. Nadam se da će Luni ovo iskustvo doneti nešto dobro. Ako ništa drugo, ojačaće kao osoba i naučiće mnogo toga o ljudima. Mene svaka njena suza zaboli. Savetovala sam je i govorila joj da ne ulazi u rijaliti jer sam ja imala to iskustvo i jedva sam se oporavila od njega. Sada s njom proživljavam isto. Razlika je u tome što sam ja u spoljnom svetu, a ona unutra. Iako ne odobravam baš svaki njen postupak, vidim da se lavovski bori. Nadam se da će cela ta priča sa Slobom imati srećan epilog, a kako god da bude, ja ću svoju decu uvek da podržim", ističe Anabela.

Kurir.rs/Glossy, Foto: Damir Dervišagić