SUZANA JOVANOVIĆ EKSKLUZIVNO ZA KURIR: Saša je hteo da napusti Grand, ali ja sam ga sprečila!

Suzana Jovanović prošla je svašta za 22 godine braka sa Sašom Popovićem, koji joj je, pored dece, najvažniji u životu.

Kako ga smiruješ kad je nervozan?
- Lepim rečima, ručkom, neopterećujućim razgovorima, da on nekako zaboravi problem. On će ga sigurno rešiti, samo je potrebno da se malo smiri.

Znači li to da si tolerantna, mirna i strpljiva žena?
- Prag tolerancije mi je jako, jako, jako visok.

Hoćeš da kažeš da bi ga možda druga žena ostavila jer ne bi mogla da ga isprati kao ti?
- Odgovor na tvoje pitanje je "da". Zajedno smo 22 godine. Sada se i razumemo bolje nego ikad jer, samim tim što smo proveli tolike godine, trudili smo se da se razumemo i budemo podrška jedno drugom, kad jedan padne drugi je tu da ga podigne da ustane i nastavi dalje. To je dokaz jake i čvrste ljubavi, kao i da čovek može sve kad hoće.

Da li se dešavalo da Saša nemoćan dođe kući i kaže da će ostaviti posao jer mu je svega preko glave?

- Iks puta mu je došlo da digne ruke od svega, da napusti "Grand", kad ne može da izađe na kraj sa ljudima i problemima koji su u tom trenutku bili aktuelni. Ali, ja sam ga hrabrila u trenucima slabosti. Koliko puta me je samo pitao: "Sule, misliš li tako, jesi li sigurna", a ja kažem: "Ma sigurna sam". Moj škorpionski i jarčevski duh mi ne daje da drugačije razmišljam. Jako je bitno kakvog bračnog druga imate pored sebe, da li mu je stalo do vas ili nije.

Zbog čega se vaša deca ne eksponiraju kao ostala deca poznatih ličnosti?

- Ne branim deci da se eksponiraju, ali sam im odmalena usadila u glavu da ne treba da žive Sašin i moj život, da budu svoji. Danijel je završio za inženjera zvuka i radi u "Grandu", a Aleksandra je upisala italijanski fakulet za modni dizajn. Ne vole da se slikaju i ne kreću se u takvom društvu da bi privlačili pažnju. Skromni su, pošteni, vredni i radni, šta ću više od toga. To je najveći uspeh za jednog roditelja.

Kakav je vaš odnos sa Brenom i Bobom? Vi ste i saradnici i komšije.
- Nas vežu i kumovske veze, Boba je krstio našu Aleksandru, što je još veća povezanost. Mi živimo kao porodica.

Kakve posledice je pljačka kuće ostavila na tebe i porodicu?

- Doživela sam nervni slom kad sam prva ušla u kuću nakon sat vremena od pljačke. Kad otišla gore da skinem šminku jer sam došla sa snimanja od Lee Kiš, svašta me je dočekalo. Čim sam videla sat koji je ispao, odmah me je preseklo nešto na pola stomaka, znala sam da nešto nije u redu. Prvo, moja deca to ne vole da rade niti ih interesuju naši satovi. Drugo, naša kućna pomoćnica je u svom svetu i nije u tom fazonu. Znala sam da nije nešto u redu i da smo opljačkani, da bih zatim videla premetačinu u spavaćoj sobi. Sve me je jako pogodilo. Mi to ništa nismo našli na ulici, za te satove smo emotivno vezani, imaju svoju draž i nose sećanje na neke lepe periode i događaje.

Jesi li se uplašila za bezbednost dece?

- Jesam, i te kako. To mi je na prvom mestu jer mi je najvažniji njihov život. Zabrinulo nas je što nas neko posmatra i prati danonoćno. To me je više pogodilo, dok se materijalno, na kraju krajeva, ipak kupi. Savesni smo građani, plaćamo porez, volimo zemlju jer je budućnost za našu decu. Ali, nemam reči koliko su ljudi zli i pakosni. Mi ćemo uvek davati, a nama će se uvek vraćati. Zagrlila sam svoju decu kad sam se malo smirila. Oni me nikada nisu videli takvu koliko sam plakala, jecala i naricala i rekla sam: "Ono najvrednije što mi treba u životu je pored mene, to su Danijel, Aleksandra i moj suprug".

(Kurir.rs/Marija Dejanović)