6 SATI JE TRAJALA OPERACIJA, 18 DANA U ŠOK-SOBI, A 26 U BOLNICI: Ni DUŠMANINU ne bih poželeo AGONIJU koju sam prošao čekajući LEKARE! Dok se ONA borila za ŽIVOT, evo šta je pevač radio svaki dan

Aco Pejović, baš kada je bio na vrhuncu karijere, a u privatnom životu uživao u svim blagodetima kraj svojih mezimica, Pejovića je život iznenadio stavivši ga pred veliko iskušenje.

- U početku nisam nikome želeo da pričam o tome jer je to deo porodičnog intimnog života. Ono što smo proživeli ni najgorem dušmaninu ne bih poželeo. Prvo to što je Biljana prošla, a potom i mi pored nje dok se oporavljala nakon osamnaest dana u šok-sobi i dvadeset šest u bolnici. Nikad mi ništa nije bilo teže u životu, a najgore mi je bilo noću, kada treba da legnem nakon što uspavam klince, ta razmišljanja... Molio sam se svakog dana i išao u crkvu. Gospod Bog ju je spasao i, naravno, doktori, profesori Goran Tasić i Lukas Rasulić, kojima sam neizmerno zahvalan za sve što su učinili. Snagu su mi dala moja deca, roditelji, braća, prijatelji, kumovi i svi oni koji su zaista tih dana bili uz nas. S njima sam to lakše prebrodio i uz njihove molitve i pozitivnu energiju. Mnogo je i nepoznatih ljudi bilo koji su me bodrili. Dobio sam milion poruka i iz svake osetio da je bila iskrena i dobronamerna. Te večeri, kada se sve desilo, ne mogu da nabrojim koliko je mojih kolega bilo uz mene, od Lukasa, Cece, Brene, Mrke i Ane, momaka iz Tropiko benda, bojim se da nekog ne zaboravim...

Profesor Kerkez otvorio je hodnik kako bi svi mogli da stanu jer su hteli da budu uz mene dok čekam ishod operacije. Trajala je šest sati, a to iščekivanje bilo je nešto najstrašnije što sam doživeo. Osećao sam strah, ali nisam se dao i nisam hteo da razmišljam o ružnim stvarima - ispričao je pevač nekoliko meseci nakon što mu se supruga oporavila.

- Kada se sve to dešavalo, odlučio sam da s ćerkama igram otvorenih karata i rekao sam im sve kako jeste. I uveče, nakon što se sve desilo, dugo smo sedeli, razgovarali, nadali se da će sve biti bolje, i Gospod nas je pogledao. I bili smo najsrećniji kada smo dočekali vest da je Biljana van životne opasnosti i kako sve ide nabolje. Kada je bila u mogućnosti da priča, prvo me je pitala za decu. Tih mesec dana za nju ne postoji, što se dešava svima koji imaju problem sa aneurizmom. Sada mi kaže kako ne može da se seti tog perioda, a ja joj odgovaram da i ne treba. Bolje i da ti dani ne postoje u njenom životu. Čemu ružna sećanja? - prisetio se tada pevač, koji je tih dana otkazao sve koncerte.

- Što te ne ubije, to te ojača. Život ti da onoliko koliko možeš da podneseš. Uvek se setim one pesme „Živ se čovek na sve navikne“. Borim se da pozitivnim mislima potisnem one loše. Mislim da je to rešenje. Uvek sam na točkovima, pa ne smem tako da razmišljam, ne daj bože, svašta čoveka može da snađe. Kada se dogode teške stvari, neophodna je vera. Ona mi je i sada pomogla - rekao je Aco, koji je sve što se njegovoj supruzi desilo doživeo kao opomenu da ne treba mnogo da žurimo ka ciljevima koji su nebitni. Neposredno posle toga objavio je album „Parče neba“. Posvetio ga je svojoj dragoj, a autori koji su ga stvarali razmišljali su o Biljani dok su pravili pesme jer su znali kroz šta je Aco prolazio.

- I ta numera „Pet kvadrata“ kaže: „A meni treba samo pet kvadrata, tvoje ruke oko vrata, parče neba, čaša dobrog vina, kada dođem kasno, pa te vidim snenu, taj trenutak nema cenu. Ti si uvek moja sreća bila“. Da ga imamo iznad nas i budemo srećni s porodicom, što ja i jesam - opisao je Aco, siguran da mu je na putu iskušenja vera u Boga dosta pomogla.

Kurir.rs/Glossy/Foto Arhiva

POGLEDAJTE BONUS VIDEO: