LEPA LUKIĆ: Nisam htela muža budžovana!

Slavna folk pevačica i u ozbiljnim godinama uživa u pevanju, putovanjima i druženju. Voli obične ljude, sa takvima je provela život, a na prošlost se ne osvrće

Da biste ovoliko dugo trajali, da li ste popuštali i pravili kompromise ili ste terali svoje?
- Ja uvek teram svoje. Nisam opterećena time da li će slika da mi izađe u novinama, pa da trčim da ih kupim. Da li verujete da nemam nijedan svoj album? To su nekad skupljali moj brat i majka, stajalo je tamo u selu. Ja ga imam dok je nov, a onda poklonim sve do zadnjeg. Da nije mojih obožavalaca, ne bih imala ni albume, ni slike.

Ne osvrćete se?
- Ne. Tako sam i došla do ove slave. Nosim je prirodno. Nije me ništa opilo. "Jao, jeste li gledali, izašla sam u novinama" - ne. Ne pričam o sebi da sam zvezda, da sam slavna... Svesna sam da niko nije napravio slavu kao ja, ali nisam opterećena time. Ne bolujem od toga da gledam kakva sam bila pre 35 godina. Ne volim uspomene i ne vraćam se u prošlost, niti gledam stare slike.

Sećate li se detinjstva, devojaštva?
- Retko mi pada na pamet.

TUGA BEZ DEPRESIJE
Kako je kad odete u vaš Miločaj?
- Ne idem u selo. Svi su mi pomrli. Kod koga da odem? Pre dva meseca moj bratanac otvorio je etno-restoran "Potkovica" na sto metara od moje kuće, pa sam tad počela da idem. A do sada nisam nikad išla. Odem majci na grob, ali u kuću nisam više ulazila, evo ima 13 godina. Ne smem tamo da zanoćim jer mi je majka pred očima. Odem kod komšinice i spavam, ne smem da budem sama u toj kući gde sam se rodila.

Hvata li vas depresija, melanholija?
- Desi se. Mnogo sam osetljiva. Dovoljno je da me samo neko pita za majku, momentalno mi krenu suze. Išla sam kod psihijatra da pitam šta je to, da li sam u depresiji. Godine su prošle, a ja ne mogu da je prebolim, non-stop plačem, danju i noću. Psihijatar me je pitao da li sam druželjubiva, da li se osamljujem, da li buljim u jednu tačku... Kažem mu da ne, ja ne volim ni da spavam gde je mir! Volim da se družim, ne volim samoću, a on kaže da nemam ni "d" od depresije. Šta je onda, doktore, u lavorima skupljam suze, pitam ga. A on kaže da imam višak emocija.

Žalili ste što nemate dece.
- To sam odavno prevazišla. A celog života sam maštala o tome i bila strašno nesrećna. To je jedina želja koja mi se nije ispunila, ali kad razmislim, možda me je bog sačuvao. Ovakva kakva sam, dala bih svom detetu sve živo i ono bi me na kraju tuklo kad poraste (smeh). Bilo bi neki gelipter ili ko zna šta. Možda me je od toga bog i spasao.

SAMO DA NIJE MUZIČAR
Možete li da živite dobro od penzije?
- Imam dve penzije, nacionalnu i ovu redovnu. Sve sam uplaćivala, bila sam pametna, ljudi su me učili, a ja sam upijala. Plus, imam i kanadsku penziju. Svakih šest meseci dobijem novac od izvođačkih prava, po 300.000-400.000!

Pomažete li nekome?
- Kako da ne pomažem, dajem šakom i kapom. Bratancu, njegovoj ženi i deci. Samo njih imam. Otvarala sam im i restorane i sad idem da pevam na otvaranju.

U čemu uživate?
- Kad sam raspoložena, lepo mi sve ide, gostujem, putujem, zovu me ljudi. Taj stimulans me drži. Ispunjena sam i uspešna žena. Kad bih tražila još nešto, onda bih bila đavo. Pa kako da se ne osećaš fantastično kad si dobio sve što si želeo u detinjstvu? Maštala sam da budem pevačica i glumica. Sve mi se ispunilo, čak i da glumim, a pevačica sam broj jedan!

Kakve ljude volite u životu?
- Obične. Nikad nisam volela budžovane, niti sam želela da se družim sa njima. I u vezama sam bila sa običnima, nikad s onima koji su bili "nešto" ili su bili imućni. Meni su se svi nudili, i ti bogati, a ja sam smatrala da sam uspešna i da niko ne treba da mi donosi platu. Da sam ostala siromašna, verovatno bih bila kao i sve te što uhvate budžovane, a one ništa ne rade, neko ih izdržava. Volela sam samo da ne budu iz moje branše, nikako muzičare - pevače i harmonikaše. Volim ih kao kolege, ali nikako da budemo u vezi.

ŽENA IDE SRCEM
Šta vam se dopada kod tih običnih muškaraca?
- Da mi srce radi za njega, da imam emociju, da osećam. Zaljubljive sam prirode. I kad prestane ljubav, žao mi je ako me on voli i ako mu je teško da me izgubi, pa živim sa njim iako ga ne volim.

Da li ste ih tada varali?
- Ne! Dok sam s jednim, samo sam s njim. Ne pravim se poštenjaković, već sam takav tip. Ako odem s drugim, više uopšte ne mogu s onim prethodnim. Jer žena kad ide, ona ide srcem. I gotovo. Kad mi se drugi dopadne, ja se više ne vraćam. Zato ne varam.

Da li su muškarci bili srećni sa vama?
- Pa jesu, bogami. Nisam se u kući ponašala ko Lepa Lukić, nego sam gledala da mu razbijem taj kompleks, da ne misli: "Jao, ona je poznata a ja sam pored nje niko i ništa." Bila sam voljena od glave do pete. I kad sam volela, volela sam do neba! Kad nisam - to sam i pokazala! To ne mogu da isfoliram.

U trećem ste braku, uspešnom.
- Nisam stalno sa mužem, ali smo u dobrim odnosima i venčana sam. Taj me čovek razume. Nemamo mi sad 20 godina pa da jedno bez drugog ne možemo, da se dan i noć držimo za ruke. Taj mi čovek ne brani da pevam, a ne bih ga ni slušala. On je u Kanadi, ja idem tamo, on dođe ovde... Poštujemo se, dobri smo, učinio je za mene mnogo i meni je lepo.

BEZ BORA
Pevate li na privatnim zabavama, rođendanima? To je sada u trendu.
- Pevam svuda, i na svadbama u gradu. Ali na svadbe koje traju po tri dana ne idem, tamo gde se peva taj turbo.

Slušate li turbo?
- Slušam sve što je lepo. Ima i tu lepote, ali sve je isto ko jaje jajetu. Najmanje slušam sebe.

Da li sređujete izgled pred novi album?
- Nikad u životu nisam otišla kod kozmetičara! Ne idem da mi vuku lice. Bude dobro kad izađeš, a kasnije sve visi. Imam dobru kožu i genetiku. E sad, negujem se dobrom linijom, mnogo je skupa, 1.500 evra, ali uzimam na rate. Koliko godina imam, a nemam bore, a ni pege na rukama.

Brinete li o zdravlju?
- Nemam šta da brinem. Ne čuvam se ni od čega, lepo se osećam, zdrava sam. Pijem neke lekiće za pritisak i tako ga regulišem. Svakih šest meseci idem u Kanadu, imam dvojno državljanstvo. Da sam bolesna, ne bih mogla da putujem po 12 sati.

Kako vas služi glas?
- Pre tri meseca sam snimila dve pesme koje bukte! Valjda vidite kako me služi. Kao da počinjem da pevam. Evo, sad leškarim i pričam s vama. Neko ne može ni sedeći da peva, nego ustane, dijafragma se popne. Meni je bog postavio glas na pravo mesto... "Piše ti na dlanu, piše ti na čelu" (počinje da peva).

I dok slušamo taj anđeoski glas, sasvim nam je jasno zašto ovu kraljicu narodne muzike publika obožava. Jer joj nema ravne.

RIJALITI, ŠTO DA NE!
Da li biste učestvovali u još nekom rijalitiju?
Pa, zavisi. Što da ne, šta me briga. Mene zovu. Da je svako plaćen kao ja, išao bi da dubi tamo. Ne mogu svaki čas da idem. Kad mi odgovara - odem. Ne da bih pravila ime. Potrebna sam im kao javna ličnost, a meni dobro dođe finansijski. Nikad nije mnogo para. Imam kome da ih dajem. Srećna sam što i u ovom godina mogu da zarađujem. Krckam ja to 55 godina. To me drži. Zato sam mladolika i lepa, svaka mi perika stoji, svaka paše. Nosim ih samo za snimanja i kad putujem.

(Ljilja Jorgovanović, Foto: Damir Dervišagić)