LUKAS JE STAJAO SKROZ GO ISPRED ZATVORSKIH STRAŽARA, A ONDA IH SPUSTIO KAO NIKO! Iskreno o hapšenju, Arkanu, ISPRAĆAJU KAPETANA RADIĆA U HAG, Legiji, Ceci, ŠILEROVOJ, zemunskom klanu, majci i ocu...

Aca Lukas je na početku svoje karijere bio označen kao kralj splavova. O atmosferi koju je tada pravio se priča i danas.

O svom životu i karijeri nije uvek voleo detaljno da govori ali je pre par godina u emisiji Goli život ipspričao neke detalje o kojima se do tada nije mnogo znalo.

O FUDBALERIMA

Fudbaleri baš vole da pevaju sa mnom. Oni su pravi veseljaci. Posebno ona generacija fudbalera Zvezde kada su osvojili šampionat Evrope. Oni su barem jednom nedeljno dolazili na splav gde sam svirao. U celokupnom sastavu na čelu sa Ljupkom Petrovićem. Posle je došla generacija Partizanovih igrača na čelu sa Savom Miloševićem... I oni su dolazili u punom sastavu na splav da me slušaju.

Savo Milošević zna sve pesme na pamet. Dekiju Stankoviću, koji je jedan pravi veseljak i šmeker, ne možeš da nađeš pesmu koju on ne zna. Ili je zna ili je barem čuo za nju.

Deki je pravi laf. Imao sam lepe žurke i slavlja sa njim na kojima sam svirao. Nije tajna da je umeo da nam pošalje avion ovde u Beograd da odemo u Milano da sviramo na rođendanu njegove supruge, za 15 ljudi. Ja i ceo bend odemo...

Fudbaleri su bili galantni što se bakšiša tiče. Ja inače nisam pevač koji je radio puno tih svadbi gde se daje bakšiš. Ali sam radio dosta zabava gde dolaze ljudi takvog kova koji su i više nego galantni... Ja inače ne volim da uzimam bašiš, ne volim da mi neko naručuje pesmu i onda kao evo ti pare.

Ali bilo je ljudi dok ja pevam, samo dođe i baci pare.

O UTAKMICI KOJA JE MORALA BITI DOBIJENA

Bio je jedan fudbalski klub za koji smo se zauzeli drug i ja. I taj naš klub trebalo da igra sa jednim drugim klubom. Bio je to neki niži rang takmičenja. Mi smo morali da dobijemo tu utakmicu kako bismo prešli u viši rang.

I Željko Ražnatović Arkan se zainteresovao za taj naš klub, jer je i specifična publika dolazila na utakmice. I mi sad treba da pobedimo taj klub koji je došao da igra sa nama, a oni su objektivno bolji. Ali nama treba pobeda... I mi stojimo ispred svlačionica, sudije već došle, oblače se...

Kad stižu četiri džipa i izlazi Željko sa ekipom.

- Gde je sudija? pita Željko

Mi mu pokažemo vrata.

Željko ulazi, sudija ga gleda i ne govori ništa, a on mu kaže:

- Dobar dan, ja sam Željko Ražnatović, navijač ovog kluba.

- Drago mi je, i ja sam, odgovori mu sudija.

I svirao je sudija penal u 90 i nekom minutu.

HAPŠENJE U SABLJI

Ja sam zvanično uhapšen zbog poseda oružja bez dozvole. E sad koliko je neko znao u tom trenutku da ja kod kuće imam jedan mali pokvareni pištolj... Došlo je negde oko 20 specijalaca. Opkolili su mi kuću. Ali ja tad nisam bio kod kuće već u Novom Sadu.

Kad sam se vratio oni su već otišli ali sam primetio da je neko bio jer je neko okrenuo kamere. Pitao sam čuvara i on mi je rekao da su bili policajci. Ja sam onda otišao u 29. novembar dabi mi oni rekli da je to bila rutinska kontrola. E sad ne znam koliko rutinska može biti jer je delovalo kao desant na Drvar.

Poslali su par inspektora da krenu sa mnom do kuće da provere. Znao sam da imam taj pištolj bez dozvole za koji se posle ispostavilo da je i pokvaren.

Zaboravio sam da ga sklonim, bio je u spavaćoj sobi u ženinoj tašni. Rekli su mi da im odmah prijavim ako imam nešto neregularno. Kazao sam im da imam taj pištolj i da ću im ga dati. Kada sam doneo pištolj, oni su napravili zapisnik i tada su me posle ispitivali nekoliko sati u 29. novembru oko zemunskog klana.

I onda su mi rekli - Što se nas tiče sve je u redu ali ovi su ti pisali 30 dana zbog pištolja. I ja pravo odatle u CZ.

O ZEMUNSKOM KLANU

Ja nisam ni znao da su oni zemunski klan. Njih sam znao deset godina pre toga iz grada. Mi javne ličnosti smo imali dosta problema oko toga ko je gde bio, ko se sa kim rukovao. Pitali su me što sam Legiji pevao krštenje.

- Pevao sam jer sam pevač. Krštenje je bilo u hotelu Jugoslavija. Tamo je kuvar kuvao hranu, što onda njega niste uhapsili što je kuvao Legiji, rekao sam im.

A koliko se sećam taj skup je obezbeđivalo nekoliko interventnih brigada.

Rekao sam im tada:

- Do juče je slovo "L" bilo izbačeno iz upotrebe u ovoj vašoj ustanovi jer kad čujete "L" vama spadnu gaće a sad mene peglate što sam pevao tamo.

O ŠILEROVOJ

U Šilerovoj nisam pevao. Bio sam tamo na kafi, u jednom kafiću. Poznavao sam ljude. I dan danas se družim sa raznoraznim ljudima.

Dušana Spasojevića znam iz zgrada kao momka koji se muvao tu po gradu. I par godina ga nisam video da bi me on sreo i rekao dođi da vidiš šta sam napravio. I odveo me da vidim Šilerovu.

O ZATVORU

Bilo nas je u sobi 34 a bilo 17 kreveta na sprat. Izveli nas jedan dan ispred i poređali nas u hodnik. A mi goli. Svi. I onda nam ispreturali stvari da vide da li imamo nešto. I dođe 7-8 čuvara i stali ispred mene.

- A, šta ćemo sad Lukas? Sad si gore sad si dole, reče mi jedan.

- Vidi, ja sam tu mesec, dva... Nek budem i pet godina, ali ti si ovde ceo život.

O MIROSLAVU RADIĆU I ISPRAĆAJU U HAG

Kapetan Radić je bio sa nama na spratu. Njega su spremali za Hag. Svi smo znali da će ga poslati u toku noći. Niko nije te noći spavao, čuli smo korake kako dolaze po njega. Onda smo se dogovorili da pevamo njegovu pesmu - "Ostariću, neću znati".

Voleo je posebno tu pesmu. Ceo blok je pevao.

Par čuvara nam je govorilo da prestanemo. A mi onda pojačamo.

Bilo je nekog prkosa. Ali povod je bio odvratan, vodili čoveka iz njegove zemlje...

O POZNANTSVU SA CECOM

Cecu sam ranije sretao dok sam svirao sa Viktorijom. Ona je tad bila tek cvetak zanovetak. Tada je dolazila sa ćaletom, sa Slobom, na snimanja. Stalno smo se sretali po snimanjima.

Pravo druženje je počelo kad je ona krenula da živi sa Arkanom. A Željka sam poznavao dugo godina. Nije tačno da me je Željko štitio. Mene niko nikad nije štitio, ja sam sebe mogu da zaštitim.

O ZDRAVKU ČOLIĆU

Drugo je vreme bilo kad sam ja bio klinac. Odem npr sa mamom ili tatom u gradu šetnju i onda vidim neku poznatu ličnost. Ja sam posle jedva čekao da sutra dođem u školu da pričam klincima kako sam video tog i tog. Sad možeš svakog da sretneš, a tako nije bilo nekad.

Čola je mnogo dobar lik.

Mi smo se upoznali kad sam svirao sa Viktorijom. Ali jednom sam ja pevao u jednoj diskoteci u Švajcarskoj gde je i on gostovao. I proveli smo u jednoj velikoj kući par dana svi zajedno.

Ja sam u to vreme voleo da vilenim i onda me je on u jednom trenutku našao kako spavam pored otvorenog prozora koji je bio otvoren u dnevnoj sobi. Onda je on otišao do svoje sobe, uzeo ćebe, i došao da me pokrije. To su neke stvari koje ću pamtiti do kraja života.

O LEPOJ BRENI

U istoj toj diskoteci gde sam upoznao Čolića posle par nedelja je došla Lepa Brena.

- Vidim da sa tim klavijaturama ti super ide a imam brata koji bi da kupi klavijaturu, pa ajde kad dođem ja u Beograd da mi ti pomogneš da mu ja kupim neku dobru klavijaturu, rekla mi je tada Brena.

I pošto tad nije bilo mobilnih, ja joj dam svoj fiksni telefon. E sad ja se nisam vratio kad je trebalo kući, već sam ostao u Švajcarskoj još nedelju dana. Brena me posle par dana od tog našeg susreta zvala kući na taj broj i tražila Acu.

Javio se moj otac.

- Dobar dan, da li je tu Aca?

- Nije se on još vratio iz Švajcarske, a ko ga traži?

- Ovde Lepa Brena.

Moj otac kad infarkt nije dobio. Toliko se zbunio i onda je na kraju rekao:

- Breno moram da vam nešto kažem, mngoo ste lepi.

O MIROSLAVU ILIĆU

Prvi put kad sam upoznao Miroslava Ilića moja majka mi je bila u glavi. Ona je, sećam se kao klinac, Miroslav je bio ogromna zvezda a moja majka je odlazila na njegove koncerte. Toliko ga je obožavala sad se sećam animoziteta mog oca prema Miroslavu jer nije mopgao da podnese ljubav svoje žene prema nekom pevaču.

I sećam se kad su prošle godine, već sam postao poznat, i sedeo sam sa Miroslavom Ilićem u nekoj emisiji a on je uskoro trebalo da ima koncert. I ja rešim da mu kažem.

- Moram nešto da te zamolim. Trebaju mi karte za koncert.

- Nikakav problem.

- Ali ne trebaju meni već mojoj majci. Ali ne da ti meni daš karte pa da ja onda dam njoj... Nego, jel mogu ja nju sad da okrenem telefonom a da se ti javiš i da kažeš - Gospođo ovde Miroslav Ilić, gde želite da vam dam karte.

I on pristane.

Mislim da mojoj majci nijedan trenutak u životu ne može da prevaziđe onaj kada ju je Miroslav pozvao. Zamalo da se nije šlogirala, srećom sve je dobro prošlo. Posle me je zvala i rekla:

- Sine pa šta si mi ovo napravio. Pa jesi li ti normalan, ja sam htela da umrem.

On je zaista došao, doneo joj karte. Oni su se upoznali. Moja majka nije znala gde je.

O BIJELOM DUGMETU

Znam sve pesme "Bijelog dugmeta" na pamet. I pevao sam ih pred Bregovićem i nisam imao tremu. Jedino zbog čega bi ukinuo Acu Lukasa je zbog "Bijelog dugmeta". Kad bi me Brega izabrao da budem pevač "Bijelog dugmeta" ja bih zamrznuo Lukasa na neko vreme. On bi tad bio u drugom planu.

ŽIVEO SAM ŠIROKO

Živeo sam ponekad i šire nego što sam mogao. Sećam se ja tog Ace Lukasa. Samo sračunam unapred koliko sam zakazao koncerata i nastupa, onda vidim koliko je to para i... I ništa, onda počnem da trošim unapred...

TUČA NA SPLAVU

Bila je to tuča koja je bila ispred splava. Sa par tih momaka sam sada super. Naime došlo je nekoliko momaka prvi put na splav a mi smo kupili neke daire, 3-4, koje smo davali devojka kad krene veselje i onda podelimo po separeima.

I onda su ti momci koji su došli sa devojkama uzeli su te daire i veselili se.

Ali kad su krenuli sa pslava oni poneli i te daire. I u to vreme nije bilo izbacivača, obezbeđenje... I ja klinac napaljeni i bilo i mojih drugara. Ja prestanem da sviram, dođem do njih i kažem - Momci vi odnesoste te daire.

- Evo sad ćemo da ti ih damo, reče jedan i izvadi ogromnu motku iz kola i krete ka meni.

Ja počnem da bežim a sa splava sišlo 7-8 momaka i onda se nije video ko koga udara. Bacale se flaše... Eto to je jedina tuča.

Kurir.rs/Happy/Priredio: P.L./Foto: Youtube