Nataša Bekvalac ne krije radost, njena nova pesma dostigla je ogroman uspeh za veoma kratko vreme. Međutim, kako otkriva, probudila je u njoj emocije koje su joj dobro poznate, a vezane su za stari hit koji je snimila za svoj treći studijski album izdat 2004. godine.

"Dotakla me je melodija te pesme i odmah sam osetila emociju, pre nego što sam čula reči. Kada je Jelena Trifunović napisala tekst za mene, doživela sam sličnu emociju kao kada je napisana pesma 'Ponovo'. Vratilo mi se to sećanje... Odmah sam shvatila da je to moja pesma i da želim da budem u igri", otkrila je Nata, pa nastavila: "Baš me interesuje da li će 'Mala plava' pasti u senku jer je ova pesma magična, iako je balada. Desio se dobar spoj, dobar tekst, melodija, istina, ljubav, energija... a to je sve ono što pesmu čini dobrom. Nadam se da će svi uživati u njoj, baš kao što smo i mi dok smo je stvarali".

Kako je 2018. na isteku, pogledala je nakratko unazad i priznala koliko je, kako kaže, presrećna i preponosna majka. Međutim, dalje proširenje porodice nije joj u planu.

"Ja sam sa tim završila i na tu priču stavljam tačku. Od mene dosta", rekla je kroz smeh, pa otkrila šta trenutno jedino želi.

"Ma nemojte me zaje*avati (smeh), kakvi momci? Nemam ja vremena za to... Ćerkama želim da su mi lepe, dobre, pametne i zdrave, a sebi želim samo koncert".

Iako joj, kako je istakla, gluma nije strana, na njoj se i te kako vidi kada se loše oseća.

"Loše izgledam kad se loše osećam. Ono što je unutra, kod mene se vidi i na licu. Mi javne ličnosti umemo i da odglumimo, nije to problem, ali najviše volim kada moj izgled ocrtava i moje unutrašnje stanje. Ako kažete da izgledam lepo, onda to znači da se isto tako i osećam", ispričala je Nataša.

Inače, novi životni moto joj je da ne gleda unazad.

"Ništa ja tu ne bih dirala. Lenja sam da razmišljam, da sumiram godinu za nama... Sve što ne moram, ja to ne bih radila (smeh) Ne gledam unazad. Važno mi je samo ono što radim u ovom trenutku i u njemu uživam maksimalno", bila je iskrena ona.

Kurir.rs/Alo/Foto: Marina Lopičić