ŽIVOTNI PUT DINE GALORINI Od vladinog stipendiste, preko fotomodela do Parova: Ne žalim se na sudbinu jer ono što mi je Gospod oduzeo, to mi je i dao

Ljiljana Žikić Karađorđević, poginula kraj Peći 1999. godine, borila se kao pripadnik 125. motorizovane brigade. Ljiljana je bila i mis Jugoslavije, a ćerka Dina Galorin se trenutno nalazi u Parovima, a pre studija takođe radila kao fotomodel i bila vladin stipendista.

U ispovesti Dina je priča da je kada se na groblju u Žabarima oprostila od majke, imala tek osam godina.

- Svi mi, deca, bili smo uplakani. Bila je vrućina. Tešio nas je ujak Bogdan, tetka Gordana, neki ljudi u uniformama čija lica i danas pamtim. Ne i prezimena. A onda su mene i brata Alberta odveli u novi dom u Barajevo kod tetka Ljilje, najbolje žene na svetu, najbolje majke na planeti!

Iz torbe vadi slike biološke majke Ljilje i druge majke Ljilje, koju joj je dodelila sudbina.

– Prava mati mi je bila pesnikinja, to sam shvatila tek u pubertetu. Majka koja nas je usvojila je, da kažem, „usmena“ književnica – priča Dina.

Ona kaže da je kroz njene priče naučila šta znači biti čovek.

- Sve o životu što znam, o dobru i zlu, plemenitosti i ljudskom dostojanstvu – učila sam u Barajevu. Kada me neko pita imam li majku, zagrcnem se malo i kažem: Imam!

Sa majčinom poezijom ova devojka se srela negde u šesnaestoj godini. Učili su Milana Rakića, čitali „Simonidu“. Shvatila je da ima sličnu pesmu u kutiji od cipela. Pesmu je majka ispisala tušem na paus papiru. Ona se zove „Braniću Srbiju i kad budem mrtva“.

Šetajući sa Dinom kroz Suboticu, pored Narodnog pozorišta i spomenika caru Jovanu Nenadu, ona nam priča da je njena majka Ljiljana Žikić Karađorđević rođena u Kragujevcu i da je na takmičenju za Mis Jugoslavije pobedila već sa 16 godina!

-Sem lepote, bog je majci, kažu, dao i mnoge druge talente – priča Dina i objašnjava nam da ona od majke ima sestru Deni i brata Marka, koji imaju po 35 godina, braću Dina od trideset godina, Maura sa dvadeset devet, Albert ima dvadeset sedam, dok je ona najmlađe, šesto dete.

Prva zbirka pesama njene majke zove se „Tebi“. Izdala je nekoliko knjiga. Osamdesetih godina Ljiljanin lik je bio na naslovnim stranama mnogih časopisa širom SFRJ. Igrala je u filmovima „Tigar“, „Balkan ekspres“, „Grlom u jagode“.

Od ujne i iz novinskih članaka saznala je da se njena majka 1994. godine prvi put u Kanadi srela sa princem Tomislavom Karađorđevićem.

- Oni su se zaista voleli. Živela je malo na Oplencu, malo kod nas u Beogradu, a kada je bila „tamo“, čuvala nas je neka žena izbegla iz Hrvatske. Majka joj je ostavila mnogo novca da nas čuva dok je ona u ratu. „Zaboravila“ sam ime te žene jer je ona zaboravila nas, decu pet dana pošto je majka poginula na Kosmetu. Samo je otišla.

Dina priča da je njena majka sa dozvolom princa nosila prezime Karađorđević i da je uz njega bila sve dok NATO nije udario.

Zna da je on tada već bio bolestan i da je Ljilja bila uz njega dok je primao citostatike. Kaže, verovatno je i njemu slomila srce odlukom da ide na Kosovo.

Princ Tomislav je umro 2000. godine i Dina ga nije upoznala.

Odrastanje u Barajevu pamti kao veseli deo života.

U ratnom ludilu 1999. dogodilo se da očevi Ljiljine dece dođu i „odaberu“ četvoro koje će oni odgajati. Svog sina i kćer uzeo je prvi muž, a dva sina drugi. Možda su ona i Alberto ipak imali najviše sreće u hraniteljskoj porodici u Barajevu, kod Ljiljane, koju Dina i danas u pola noći zove telefonom kada joj je potrebno da sa nekim bliskim razgovara.

- Moj brat Alberto vozi kamion po američkim prostranstvima. Ponosna sam što ličim na majku. Nekada sam radila modne revije. Ne žalim se na sudbinu jer ono što mi je Gospod oduzeo, to mi je i dao – priča Dina, koja ima i sina Viktora!

Na pitanje da li je u kontaktu sa braćom i sestrama koji žive po celom svetu, odgovara: -Da, ostali smo u svakodnevnom kontaktu, iako žive u Švedskoj, Kanadi… Često skajpujem sa braćom i sestrama. Brat iz Amerike me zove na Vajber, spreman je da dok vozi kamion, uključi spikerfon i satima priča sa mnom. Desi se da moram da učim ili nešto važno da radim, ali ja sve stopiram da bih se ispričala sa bratom. To nekada traje satima – smeška se Dina, objašnjavajući nam kroz smeh da je zbog vremenskih razlika često neispavana posle takvih razgovora.

Priča nam da je jednom prilikom njen brat u kanadskim novinama pročitao da se sprema promocija knjige pesama njegove majke u Torontu.

- Bila je reportaža o autoru, poreklom Srbinu. Čovek je na promociji recitovao Ljiljine pesme i govorio o njenom životu. Na kraju je Alberto ustao i predstavio se. Čovek koji je promovisao svoju knjigu briznuo je u plač, a za njim i svi u sali, uključujući i novinare...

Dina Galorini završava master studije na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, a razvedena je i ima sina Viktora za čije se starateljstvo bori sa bivšim mužem.

Iako svakako nije želela da svojom tužnom pričom osvaja glasove publike ili pak da izazove sažaljenje javnosti, Dina Galorini nije imala običan život, te čak i kao ćerka žene koja ja ratni heroj, mora da plaća alimentaciju bivšem mužu biznismenu, od invalidske penzije koja je ostala od njene majka.

Dina Galorini je kako je sama ispričala, oterana iz porodičnog doma Stanojević gde je ona živela sa suprugom Milanom i njegovom familijom, te sina danas viđa samo jednom u toku nedelju dana, a nije ni znala da je podnet zahtev za razvod braka, jer su joj porodica njenog muža kada joj je sin imao samo tri meseca, a ona svega 19 godina, izričito naredili da napusti kuću jer će se njihov sin Milan od nje razvesti.

Dina Galorini danas kao devojka od 25 godina, vredno uči i završava master studije iz ekonomije na Ekonomskom fakultetu Univerzitetu u Beogradu, te kaže jedva čeka da se osamostali i da se i sudski sa suprugom „razračuna“, te da vrati sina Viktora koga su joj oduzeli, jer nema sredstava da ga kao nezaposlena izdržava.

Kurir.rs/Afera/Foto Printscreen