Balkanska Tina Tarner ovih dana kreće na seriju koncerata kojom obeležava 50 godina rada. Izdala je luksuzan DVD, s koga će njeni obožavaoci moći da čuju najlepše pesme iz njene bogate karijere. Ona i dalje izgleda luksuzno, neuništivo


Voli pesmu, kuvanje, igra tenis, šoping joj je i dalje doping, ali Neda Ukraden najviše uživa da igra mini-fudbal sa svojim unukom. Ume sama da se frizira, šminka, oblači i bude jedna od onih čudesnih žena koje su doterane u svakoj prilici.


Čega se sećate iz svog detinjstva?
- Rođena sam u Imotskom, u pravoslavnoj, patrijarhalnoj porodici. Odatle su svi moji preci, i po ocu i po majci. Tamo sam samo rođena. Zbog tatinog posla selili smo se po Bosni, do Sarajeva, u kome sam završila studije engleskog jezika i književnosti, a zatim i pravo, uz muzičku školu. Bila sam jedinica. Moj otac je radio kao kriminalistički inspektor i brinuo je za mene na vrlo strog način. Od mene se očekivalo da budem vaspitana i vredna. Moj talenat za muziku shvatali su samo kao hobi.

Šta znači strogo vaspitanje?
- Odgajana sam da živim od svog rada, poštujem starije, budem od reči, ne budem prevrtljivi i licemerni lažov, budem iskrena, volim svoje roditelje i svoju zemlju. Pored oca i majke širokih shvatanja, u sredini gde je bilo više vera i nacija naučila sam da volim i poštujem ono drugačije, tuđe običaje, ukuse, hranu. U tom duhu je protekla moja mladost i čitav život. Tako sam odgajala i svoju kćer, da ne zaboravimo ko smo i šta smo, koji su nam koreni, tradicija i običaji.

BAKINA ŠKOLA
Koji su vam običaji najdraži?

- Božić i Uskrs uvek me podsećaju na moju baku Anđu, koja je imala najveći uticaj u mom životu. Bila je energična, vredna, realna i pametna žena. Niko joj nije bio ni do kolena. Imali smo vinograd i moja prva sećanja su na miris grožđa i smokava. Vinograd je za mene kultno mesto. Kad bi se grožđe vezivalo po vrućini, sve bi snajke, sinovi, mlađarija popadali, a baka bi usred podneva vezivala loze, hrabro, sa maramom na glavi, grabila, da ništa ne ostane za sutra. Od nje sam puno naučila.

Šta vam je govorila?
- Kad sam se razvodila i bila, naravno, depresivna i tužna, baka me je pogledala šeretski i rekla rečenicu koja mi je ostala zauvek upisana: "Neka tebi tebe!" I dodala: "A to što ne valja, neka ga đavo nosi što pre." Bilo da je to muž, neko loše prijateljstvo, propali posao, šta god. Ja sam neko ko je u životu hodao bez štaka, oslonaca, bilo da je reč o mužu, kompozitorima, naciji. Iza njih njihovi, iza nas naši, a iza mene - niko. Htela - ne htela, bila sam oslonjena na samu sebe. Uvek sam gledala napred, tako gledam i danas. Tako sam odgojila i svoje dete, koje mi je danas ogromna podrška.

neda.jpg
Zorana Jevtić 

SAVEZNIK KOJI NEDOSTAJE
Sami ste odgajali ćerku?

- Da. Ali uz pomoć mojih roditelja. Da mi nije bilo njih, ne znam da li bih nastavila da se bavim ovim poslom jer odsustvovanje od kuće nije spojivo sa majčinstvom. A prepustiti dete kućnim pomoćnicama niti je pametno, niti poželjno.

Jeste li bili u iskušenju da se ponovo udate?
- U životu mi je više od braka bio potreban i treba mi iskren prijatelj, saveznik i podrška. Na tom testu moje veze bi se raspale. Uprkos fizičkoj privlačnosti, sve bi palo na ispitu zvanom moja karijera. Sujeta, ljubomora, nepoznavanje mog posla doveli bi do situacija preko kojih nisam mogla da pređem. Večito kriva, dužna da objašnjavam, ispitivana sam kao kod sudije za prekršaje: gde si bila, zar je toliko trajalo snimanje... Cenim svoju slobodu, najmanje mi treba da me neko preslišava.

Da li ste vi dobar saveznik?
- Pa ceo problem je što jesam. Nisam ravnodušni partner. Ja bih da ručak bude divan, božanstvena posteljina, divna noć, divan dan, prijatelji, krsna slava... Sve što čini život. Ali, ne ide to tako lako.

BILJKE NAM NISU GENETIKA

Koliko je važno izgledati dobro?
- Mora da se vodi računa o izgledu. Zapuštena žena nikog ne zanima. I kad putujem, moram da budem Neda Ukraden. Morate imati te navike, volju. I da ne pevam, bila bih ista.

Na kom mestu vam je zdravlje?
- Na prvom mestu. Svakog jutra desetak minuta radim tabata vork-aut vežbe, koje su vrlo zahtevne i teške. Ne samo da imam zategnute butine i stomak već i posle više sati putovanja mogu da stanem na štikle od 15 cm i radim koncert do četiri ujutru. I tako 50 godina. Hranim se raznovrsno, ne previše začinjeno, uz maslinovo ulje. Volim ribu, ali i druge stvari. Moj recept je da treba jesti - sve.

Šta mislite o dijetama?
- Sva ta uputstva "samo biljke, samo riba, samo belo meso, samo crveno" ne priznajem i besmisleno mi je. Nismo tako rasli, niti nam je takva genetika. Svega treba pomalo - malo čvaraka, malo sušija.

Bolujete li od firmirane garderobe?
- Prošlo je vreme kada sam plaćala danak provincijskoj sirotinjskoj psihologiji "daj mi što skuplje da se ne vidi koliko sam siromašna". Krpa ne treba da bude jača od mene. Naučila sam da volim svoj "sajz" i svoje obline. Dosta sam suza prolila čitajući modne žurnale i proklinjala sebe što nemam 47 kila. Zrelost ti donese da raščistiš sa kompleksima, zabludama i lažnim prijateljstvima. Bavim se mišlju da napravim svoju liniju "40 plus" za žene preko 40 godina koje nose veći broj od 40. Ja sam živi dokaz da je 40 godina tek početak pametnog i lepog života.

RADOST SA UNUCIMA
Iznenadili ste svakoga veštinama u emisiji "Tvoje lice zvuči poznato".

- Kada sam se prijavila za taj šou, moja deviza je bila: "Sad kad vam ga baba zada!" Svi se groze reči "baba". Meni je to najlepša reč koja postoji! Bog mi dao dete, dete mi dalo dete, kud ćeš bolje. Sa ponosom to ističem, a svi se šokiraju kako je baba dobra mačka. Na sve to gledam kao na psihološki posttraumatski eho događaja kada smo iz opanaka prešli u lakovane cipele, a da se nismo osvestili. Preskočili smo poštovanje porodice, oca i majke, iskustva. U ovoj sredini to se veoma izgubilo.

Dve šestogodišnje unuke i četvorogodišnji unuk žive sa vama. Koliko znači dečji smeh u kući?
- Troje dece moje ćerke i zet doneli su mi toliko radosti, mira i sreće da ne znam kojim bih uspehom u karijeri mogla da merim njihove raširene ruke kad se vraćam s puta. Trkaju se ko će pre babi da otvori vrata. Oni su nagrada mog života. Živim pod istim krovom sa ćerkom, zetom i unucima. Poštujemo se, pružam im svaku vrstu pomoći, kao i oni meni. Pokazali smo da se u zajednici može živeti sa ljubavlju.


IGLESIJAS I LAS VEGAS
U centru ste pažnje zbog budućeg nastupa sa Enrikeom Iglesijasom. Kako je do toga došlo?

- Da, u maju me čeka Festival evropske muzike u Las Vegasu. U trodnevnoj fešti evropske muzike, kulture, umetnosti, plesa, vina, hrane biće nekoliko koncerata na kojima će učestvovati takve zvezde kao što su Enrike Iglesijas, Modern toking, Patricija Kas i - Neda Ukraden. Da budem deo ovog svetskog festivala, preporučila me je rumunska televizija. Dakle, ne srpska, ne hrvatska, ne bosanska, kojima sam 50 godina davala sve što sam imala. Rumuni smatraju da sam ja najveća autentična balkanska zvezda.

(Ljilja Jorgovanović, Foto:Damir Dervišagić)