U KUĆU DARKA LAZIĆA STIGLA HITNA POMOĆ ZBOG SMRTNOG SLUČAJA: Pevač PRETRNUO kad su mu rekli da je u njegovoj kući TELO, a onda je ODLUČIO da pozove policiju

Nalik scenariju za film u kojem se drama prepliće sa elementima romantike i akcije, život mladog pevača Darka Lazić ispunjen je najekstremnijim

Zato bi se onome ko ga ne poznaje učinilo da je glavni akter ove priče zapravo znatno stariji od godina koje broji ovaj umetnik. Naime, sudbina mu je podarila veliki talenat, zbog kojeg je sa svega 17 godina kao pevač osetio sladak ukus velike popularnosti i uspeha. Sve je dalje išlo kao po nekom unapred utvrđenom planu. Darko se osamostalio, oženio i postao otac. I živeo je sve brže i intenzivnije. Međutim, sve što sa sobom nosi slava najpre ga je koštalo braka, koji se pre tačno godinu dana ugasio, a potom i teške saobraćajne nesreće koju je doživeo prošlog oktobra, deset dana nakon svog 27. rođendana. Iako je bio mesec dana prikovan za postelju, buđenje iz kome i saznanje da je posle teških telesnih povreda dobio novu šansu za život, bili su dovoljan razlog da mu se na lice vrati osmeh. Ali to nije sve. Tek pošto je došao sebi i prvi put svesno ugledao svoju devojku Marinu Gagić, Darko se suočio sa činjenicom da će po drugi put postati tata.

Razvojni put malog frizera

Darko je rođen 13. oktobra 1991. godine i odrastao je u malom mestu Brestač, koje pripada opštini Pećinci.

- Rastao sam u skromnoj porodici, gde su mi mlađi brat Dragan, majka Branka i otac Milan, kao i baba Milka i deda Živko bili centar sveta. I dan-danas mnogo mi znače. Iako se ja slabo sećam perioda najranijeg detinjstva, roditelji su mi kasnije govorili da nisam baš bio nestašan. Ono što je očigledno, kako danas tako i kada se pogledaju moje fotografije na kojima sam mali dečak, veoma ličim na svoju majku, na šta sam veoma ponosan. Pojedini mediji su kasnije, kada sam postao poznat, spekulisali da je moja majka Romkinja, ali to nije istina. Moj ujak je oženjen ženom romskog porekla i to nikada nisam krio, niti smatram da je to nešto loše o čemu ne bih smeo da pričam - započinje Darko svoju priču, pa evocira uspomene na period života koji je proveo u inostranstvu.

- Do sedme godine živeo sam u Brestaču, a posle smo otišli u Holandiju. Tata je tamo već radio. On se inače bavio muzikom i svirao je harmoniku, ali u inostranstvu je radio totalno neki drugi posao. Bio sam klinac i za mene selidba nije predstavljala problem. Brzo sam se uklopio u novu sredinu, pogotovo kada sam naučio jezik, za šta mi je trebalo malo vremena. Školovao sam se tamo, a holandski i sada pričam perfektno. Vreme sam provodio s roditeljima, a najviše s bratom. Stariji sam od njega, ali smo oduvek bliski baš kao da smo blizanci. Nisam voleo školu, ali morao sam da je završim, kao i svako dete. Tada nisam razmišljao da li mi je bolje u Srbiji ili Holandiji, bilo mi je lepo. Mada, povremeno bih osetio nostalgiju za svojom zemljom. Kako je vreme prolazilo, sve više su mi nedostajali baba i deda i Srbija. Sve je bilo drugačije kada su mama i tata saopštili da se vraćamo drugoj kući. Odluka je doneta zbog bake i deke, koji više nisu bili u stanju da sami vode računa o imanju - opisuje Lazić, koji nije mogao da sakrije radost zbog povratka kući.

- Čim smo stigli u Brestač, prvo sam zagrlio babu i dedu, a onda polako počeo da se navikavam na novi život. Bio mi je cilj da steknem nove drugare i sagledam čime ću se baviti jer je došlo vreme za srednju školu. Uvek sam maštao da budem frizer jer sam smatrao da je to isplativ zanat, pa sam i odlučio da upišem taj kurs. Uz to sam završio i kurs za trgovca, jer nikad se ne zna kada će mi zatrebati (smeh). I brzo sam se zaposlio u Rumi, u jednom frizerskom salonu kod Emine, gde sam stekao sjajno iskustvo. Radio sam kao muško-ženski frizer i imao svoju platu. Dosta toga sam naučio, a i šišao sam odlično. Međutim, nešto je tu još falilo. Muzika - iskren je Darko, u kojem je sve više tinjao talenat za muzikom koji je nasledio od oca Milana.

Pubertet pred mikrofonom

- Sa 13 godina počeo sam da sa ocem harmonikašem nastupam po slavama, svadbama i kafanama, a onda sam oformio svoj bend. Kako bih pomogao roditeljima, većinu zarađenog novca davao sam njima. Nisam to radio zato što sam morao, nego da bi im olakšao život, iz istog razloga uvek sam im pomagao i na njivi, čime se vrlo ponosim. Te pare koje sam tada zaradio bile su mi najslađe. Onda sam čuo i za audiciju „Zvezde Granda“ i odlučio da se prijavim. Ali nisam prošao - opisuje Darko, koji je svoje tinejdžerske dane proveo uglavnom radeći. Tek tri godine od prve neuspele audicije, život mu se menja iz korena.

- U međuvremenu sam išao na još nekoliko audicija, ali ni na jednoj nisam prošao, pa sam odlučio da odustanem. Ipak, jednom prilikom rođak me je nagovorio da odem u Šabac na novu audiciju za „Zvezde Granda“ 2007. godine. Trebalo mu je dosta vremena da me ubedi i na kraju sam pristao. Nisam bio siguran u sebe, pevao sam napamet i išao sa idejom šta bude - biće. Međutim, nekim čudom sam prošao. Kroz takmičenje sam takođe bio nesiguran u sebe, imao sam samo 17 godina. Uvek sam mislio da ispadam u sledećem krugu pa sam proživljavao veliki stres. Nije mi bilo lako. Za mene je sve to bilo strano, estrada je jedna velika mašinerija. Prolazio sam kako sam prolazio, a na kraju doživeo pobedu, što je za mene predstavljalo veliki šok - govori Lazić, koga je nacija tada upamtila kao skromnog, simpatičnog 17-godišnjaka, koji je došao sa sela da oproba sreću u velikom gradu. Nakon trijumfa koji je doživeo, njegov život promenio se za 180 stepeni.

Žrtva obožavateljke

Poput svetskih javnih ličnosti, iako je na samom početku karijere, ovaj momak već je osetio da popularnost ima i lepu, ali i ružnu stranu. Od samog početka takmičenja, Darko je postao žrtva devojke koja ga je svojim stalnim pozivima progonila.

- Mislio sam da to postoji samo u filmovima, ali sam na svojoj koži osetio šta znači kada te neko progoni. Sa mojim prvim pojavljivanjem na televiziji, počeo je pakao koji je trajao prilično dugo. Dobijao sam poruke od brojnih devojaka, ali jedna dama je bila najupornija. Prvo sam sve posmatrao kao šalu jer mi je ta devojka slala poruke kakve bi mogla da šalje samo svom dečku, ali ubrzo sam shvatio da nešto nije u redu. Kako se takmičenje približavalo kraju, zvala me je i po 400 puta dnevno, a kada sam prestao da joj odgovaram i na pozive i na poruke, počela je da uznemirava i moju porodicu - priča Darko, koji je ne mnogo kasnije saznao da je reč o devojci koja je na isti način uznemiravala njegovog kolegu Dušana Svilara, sve dok ga on nije smenio na mestu pobednika „Zvezda Granda“.

- Kada sam prvi put dobio SMS poruku u kojoj mi je navela datum kada ću navodno umreti, shvatio sam da je vrag odneo šalu. Uporedo s tim, u vreme dok sam bio na nastupu, zvala je moju porodicu da kaže kako sam preminuo, što je bilo strašno za moje roditelje koji su, sve dok me ne bi dobili na mobilni telefon, istinski strahovali da li sam živ. S vremenom je njeno uznemiravanje za mene počelo da predstavlja ogroman stres, a iskreno, pomalo sam se i uplašio njenih pretnji, naročito zbog toga što sam bio meta osobe koja je umislila da sam joj suđen - ističe Lazić, koji je u više navrata menjao svoj broj telefona, ali je njegova progoniteljka svaki put uspela da ga pronađe preko njegovih prijatelja koje je svake nedelje sretala dok su u publici navijali za Darka.

- Svake nedelje je dolazila da navija za mene i tako upoznala moje drugove koji su joj iznova davali moj broj telefona, pošto im je govorila kako hoće da mi pomogne da dođem do pobede. Posle određenog vremena, u fiksni telefon ugradio sam aparat za identifikaciju poziva. Tako sam saznao kako se zove, kao i da je iz Niša. Ali mislio sam da će sve to prestati i da će se pojaviti neko ko će joj biti zanimljiviji, zbog čega sam odlagao trenutak da slučaj prijavim policiji. Ipak, kada su se jednog jutra u mojoj ulici u Brestaču pojavila kola Hitne pomoći i dežurni doktor rekao da je na mojoj adresi prijavljen smrtni slučaj i kako je telo u mojoj kući, shvatio sam da je preterala. Uvideo sam kako to ne mogu da rešim sam, pa sam je prijavio nadležnim organima. Međutim, ni oni nisu mogli da mi pomognu jer je ona psihijatrijski slučaj i pred sudom ne može da odgovara za svoje postupke. Agonija je trajala godinu i po dana - seća se Darko, kojem je pobeda u ovom popularnom takmičenju donela i novi krov nad glavom.

Kurir/Glossy/M. Dejanović/Foto: Damir Dervišagić

POGLEDAJTE BONUS VIDEO: