SVI SAD ŽIVE NA MOJOJ GRBAČI, A ŠTA DA SAM OSTAO SAMO KAFANSKI PEVAČ? Ovako je kralj narodne muzike Šaban Šaulić u intervjuu ŠOKIRAO Jugoslaviju pre 40 godina (FOTO)

Šaban Šaulić 1981. godine progovorio je javno o popularnosti. Već tada, bilo je jasno da će postati kralj narodne muzike. Sa osnovnom školom i ogromnim talentom zarađivao je više od Bijelog dugmeta ili Čole, a publika je tek bila počela da ga upoznaje.

"U pevačima tinja ogromno nezadovoljstvo. Nije sve u honorarima, u nekoj silnoj lovi. Uostalom, nemaju svi mnogo para. Socijalno moramo svi da uplaćujemo, a to je po 500 - 600 hiljadarki mesečno. Samostalnost je mač sa dve oštirce. Frka koja je nastala oko mene je potpuno normalna. PGP je izgubio svoju koku koja je nosila zlatna jaja. Sada je na njima da kukaju kada nisu hteli da nađemo zajednčki jezik. Meni je svejedno gde ću raditi, ko će zarađivati na meni. Njima nije. Kažu da nisu mogli da me zaposle jer nemam muzičku akademiju. Imam samo osnovnu školu, ali i talenat koji vredi. Što sada ne odu na tu toliko važnu Akademiju da nađu nekog ko će da im peva, nekog školovanog?" pitao se tada Šaban, koji je mnogim mladima bio primer da se može uspeti i bez škole.

"Istina je takva. Međutim, bilo bi nepredagoški kada bi deci preporučili da ne idu u školu. Jedan je Šaban Šaulić. Moglo je lako da se desi da ja ostanem samo kafanski pevač kao Perkan, na periferiji Šapca", istakao je on.

Statičari su, pak, tvrdili da je u vreme davanja ovog intervjua Šaban tokom karijere već zaradio oko 2000 miliona starih dinara.

"Pravo da vam kažem, ja mislim da ih je bilo oko hiljadu, za ovih 12 godina. Možda je i tako, kao što vi kažete, ko će to znati. Pare dolaze i odlaze. Dobijao sam ih u više navrata. Milioni su relativna stvar. Imam ja veliku familiju, moram da je pomažem. Znate kako bi bilo da to ne činim. Bio bih najgori na svetu. treba shvatiti neke stvari: ja nisam plaćen iz nekog budžeta, od 'nečijih' para, novac koji primam ja zarađujem u pevačkoj areni ravnopravno, sa hiljadama drugih. Ko je najbolji, najtraženiji na tržištu, postiže najveću cenu. Svako pošten to mora da shvati. Na mojoj pevačkoj grbači živi čitava industrija", rekao je Šaban.

Na koncertima uvek je pevao po 5 do 6 pesama.

"To je čišta laž koja me je uvek nervirala. Ja uvek pevam po 5-6 pesama. Narodu ne mogu da uskratim zadovoljstvo. Sa tri pesme bih ga samo popalio. Publici treba dati vremena da se stiša, da se zadovolji..."

Po gradu se pričalo da godinama komponuje iako ne zna note.

"To je, na žalost, tačno! Ja sam kao slikar naivac, bogomdan umetnik. Evo, obećvam, naučiću čim stignem..." obećao je Šaban, koji nije imao mnogo vremena za "papirologiju".

Tada, imao je oko 40 do 50 zlatnih ploča, i radio je punom parom. Samo "Dođi da ostarimo zajedno" prodata je u 400.000 primeraka do 1978. godine!

"Vrti se negde oko 500.000 ploča, a kaseta je oko 200.000 - 300.000, LP ploča je otišlo u jedno 300.000. To je apsolutni rekord u istoriji jugoslovenske disko produkcije".

S druge strane, zbog "Dva galeba bela" odao je utisak da želei da se pređe u zabavnjake.

"Moja pesma 'Dva galeba bela' bila je vrlo blizu zabavnoj muzici. Moja bivša kuća PGP je žarko želela da ja odem na Opatijski festival. Međutim, ja sam odbio. Ne želim da svaštarim", istakao je on.

Inače, mnogi su ga u to vreme upoređivali sa Vukom Karadžićem, jer je "išao po narodu i skupljao pesme, te ih spasavao od zaborava".

"Pa, ne idem baš po selima kao Vuk. U Šapcu, na Kamičku, ima jedna pevačka legenda. Zove se Memiš Gordić. Pevao je i svirao sa Cicvarićem. Zna stotine, možda i hiljade pesama. Taj divni čovek bio je moj prvi učitelj. Držao mi je lekcije o dinamici, o pravilima disanju, o svemu. Priznajem da sam ga na početku karijere imitirao", rekao je Šaulić, za kojeg su mnogi tadašnji disk-džokeji smatrali da polako ali sigurno postaje nacionalna baština.

"Pa, sve se menja, kao što reče neki moj kolega, ljudi se navikavaju i prihvataju me. Drago mi je što mi se publika širi. Verovatno sam zaslužio svojim radom. Ima dosta novog što sam ja uneo u novokomponovanu muziku narodnog žanra. Za to su zaslužni i moji saradnici. Recimo, Rade Vučković, sjajan pesnik, pa Dragan Knežević, dirigent Doma garde. Nacionalna baština još nisam, ali kroz pedeset godina..." predviđao je on.

Takođe, tvrdio je da je lepši nego pre jer mu je trebalo vremena da "nauči da bude Šaban Šaulić".

"Ja sam provincijalac, dete sa ruba života. Trebalo je da prođe vremena da se uljudim, da naučim da budem Šaban Šaulić".

Podsetimo, Šaban Šaulić preminuo je posle stravične saobraćajne nesreće 17. februara u ranim jutarnjim satima u Nemačkoj. Sahranjen je 22, na Novom groblju u Aleji zaslužnih građana u Beogradu. Tragična smrt velikog pevača nema koga nije rasplakala.

Kurir.rs/Zdravo/Foto: Printscreen

POGLEDAJTE BONUS VIDEO: