SNEŽANA ĐURIŠIĆ JE SA 18 POBEGLA OD RODITELJA DA BI SE UDALA ZA SLOBODANA: Na početku je mislila da je PROSTAČINA, a onda ju je OSVOJIO! Pevačica i dalje pamti njegove REČI pre nego što je IZDAHNUO...

Snežana Đurišić ispričala je sve o svojoj mladalačkoj ljubavi, Slobodanu, sa kojim je bila sve dok nije preminuo.

- Videla sam ga na ulici u Zemunu, ispred zgrade menadžera Ace Meksikanca, kod kog sam pošla da ugovorimo neki nastup. Bio je naslonjen na svoj plavi „sitroen“ i zviždao mi. Pomislila sam „kakva prostačina“, a kad je opet zviznuo, okrenula sam se i grubo ga pitala šta hoće. Nikada nisam bila nadmena, ali bezobrazna jesam. Ispričala sam Aci šta se desilo, a on mi je objasnio da je to njihov harmonikaš Sloba. Ispostavilo se da je upravo s njim i njegovim orkestrom trebalo da nastupam u jednoj kafani između Šapca i Loznice. Udvarao mi se i tada, a ja sam mislila da bih izvršila samoubistvo kad bi me neko naterao da se udam za njega. Nije mi bio ni lep, ni interesantan. Ali te večeri, kad je video da sam nezainteresovana, krenuo je da pokazuje svoje kvalitete, a bio je vrlo šarmantan čovek iz kojeg je sijalo nešto što se ne vidi golim okom. Rekla sam mu da ćemo videti za susret kad dođemo u Beograd, a potom kasnije zakazala da me čeka kod bioskopa „Odeon“ jedne večeri u pola sedam, posle časova koje sam imala u Matematičkoj gimnaziji. Međutim, došla sam do ćoška, videla ga da čeka, okrenula se i otišla kući - seća se pevačica, koja je posle izvesnog vremena ponovo neplanirano srela Slobodana.

- Kada sam došla u restoran „Grand“ da se dogovorim o gostovanju u Kanadi tokom zimskog raspusta, imala sam šta da vidim. Baš tu je svirao Sloba. Nije mi ni pomenuo to što sam ga ispalila, već me je pitao da li to nas dvoje treba da putujemo. Iako je to bio plan, on nije pošao jer se plašio aviona, a ja sam u Kanadi, a da prethodno nismo izašli niti se dodirnuli za ruke, počela da razmišljam o njemu. Da odlazim na spavanje i budim se s istim mislima. Pred povratak kući, obratio mi se jedan basista i zamolio me da ponesem pismo za nekog Gvozdenovića. Nisam ni znala kako se Sloba preziva, pa sam po dolasku u Beograd otišla u hotel „Central“ da predam pismo kome treba, a onda shvatila da je to upravo Sloba. Od tada, pa dok nije otišao s ovog sveta, nismo se razdvajali - iskrena je Snežana, čijoj su se volji da se uda mlada roditelji u početku protivili.

Majčinstvo u pravi čas

- Bila sam maloletna, pa sam morala da sačekam da napunim 18 godina. Počeli smo da se zabavljamo 23. februara, na Slobin rođendan, 6. juna sam napunila 18 godina, a već 11. pobegla za njega. Moji roditelji su bili razočarani u mene, ali i ja u njih. Ipak, to je brzo prevaziđeno i nas dvoje smo se venčali u decembru 1977. godine. To nije značilo da smo radili zajedno, sa mnogim drugim kolegama radio je više, ali nije bio ljubomoran, imao je poverenja i zdrav razum. Jer ako žena hoće, otići će, a uz to, ja sam neko ko ne voli lance. Doduše, jednom smo posle jedanaest godina braka imali krizu i nesporazume koje smo prevazišli razgovorima. Nije bila u pitanju preljuba, ali ljubav je pobedila, jer samo ona može da održi porodičnu zajednicu. U suprotnom, ne vrede ni milioni, naročito ako se bavite estradom, pogotovo danas - priča Snežana, koja je već godinu dana nakon venčanja rodila ćerku Maju, a samo dve godine kasnije u njenom domu začuo se i plač sina Marka.

- Mlad čovek može sve da postigne. Nije mi bio problem što sam bila mlada mama. Volim decu, sve sam stizala. Imala sam majku i svekrvu koji su me odmenjivale kada zbog posla nisam bila tu. Briga se najčešće javljala kada sam bila na putu i odsutna zbog posla, pa čak i kad nije bilo nikakvog razloga za to. Ne bežim od činjenice da imam karijeru koju volim i u kojoj sam uspešna, kao ni od toga da je sigurno imala uticaja na detinjstvo moje dece. Kao što bi i bilo šta drugo da im se desilo u životu, kakav god život bio. Ono što znam je da su i oni, a i njihova deca i moji unuci danas, ponosni na mene i na ono čime se bavim. Možda iz današnje perspektive deluje da sam se udala rano, ali su tada prosto stvari i bile drugačije, radilo se i osećalo drugačije, a ja sam i tada znala, kao što i znam sada, da je bilo pravo vreme. Verujem u sudbinu, ali i u stvari koje osećam, a to je ljubav. Imala sam svoju dozu strahova za vreme obe trudnoće ali, sigurna sam, ništa drugačiju od svih majki. Pa uvek imam dozu straha i brige za decu, čak i kad su odrasli i svoji ljudi - opisuje pevačica, koja je predlog supruga da krste decu doživela kao svojevrsnu ličnu prekretnicu.

Bol koja ne jenjava

- Bog vam da šansu, vi je iskoristite. Imala sam sreću da provedem toliko vremena sa osobom koju volim i koja mene voli. Sve što se u tom periodu dogodilo bilo je rezultat ljubavi, razumevanja i poštovanja. Slobodan je bio moja najveća podrška, umeo je da me umiri kad treba. Tačno smo se dopunjavali i funkcionisali božanstveno - kaže Snežana, koja je supruga poslednji put videla kada ju je dovezao na nastup koji je imala u Beču. Kad je pošao nazad prema hotelu, Slobodanu je pozlilo i pre nego što je bilo ko od prolaznika i prisutnih uspeo da reaguje, Slobodan je izdahnuo. Ovu kobnu vest Snežana je primila u toku nastupa.

- Surovo je kako je sve ispalo. Dovezao me je do sale gde je trebalo da pevam, još pamtim kako je gledao za mnom. Kao da je znao šta će se desiti. Rekao je: „Javi se“ i više ga nisam videla. Da stvar bude još surovija, i naša deca su u tom trenutku bila na nekoj svadbi. Samo veče pre tragedije iz čista mira mi je rekao da ako sve ide redom, a trebalo bi, on kao stariji treba prvi da ode s ovog sveta, pa da mu ja obećam da neću prestati da pevam. Sutra uveče ga nije bilo. Sigurna sam da je predosetio šta će se desiti. Deca su mi tada toliko pomogla da toga mislim da nisu ni svesni. Koliko su u stanju da nam život zaviju u strah i konstantnu brigu, toliko nam kroz ljubav pruže snagu u trenucima najveće slabosti - sigurna je Snežana, koja spokoj svakako ima i kraj svojih unuka.

Kurir.rs/Glossy/Jasmina Antonijević Milošević, Foto: Vladimir Šporčić