Jelena Karleuša htela je da edukuje kandidata Denisa Ahmetovića u emisiji "Zvezde Granda" o tome kako je nastala čuvena pesma "Ederlezi" koju je izvodio, ali je pritom diskriminisala Rome i izostavila da spomene stradale Srbe.

untitled1.jpg
Foto: Printscreen

Pošto je pitala Denisa zna li kako je numera nastala, direktor "Granda" Saša Popović joj je sugerisao da nisu u kvizu.
- Ne treba svi sladoled u čelo da lupamo i da budemo kreteni, da nemamo pojma gde živimo - uzvratila je ljutito direktoru Granda, pa ubrzo taj sladoled udarila samoj sebi u čelo.
- Pesma "Ederlezi" ili "Đurđevdan", da se nešto i nauči, nastala je u vozu smrti koji je iz Sarajeva 1942. godine išao ka Jasenovcu. Voz je bio pun Roma i ljudi koji su išli ka smrti i istoričar Žarko Vidović, ako se ne varam, posvedočio je u jednom ozbiljnom intervjuu kako je nastala ta pesma, a ja tu pesmu obožavam - rekla je JK i pohvalila Denisa kako je otpevao numeru, na šta joj je još neko iz žirija dobacio "svaka čast, da neko zna biografiju".

untitled3.jpg
Foto: Printscreen

Ovim je Jelena na skandalozan način Rome stavila na jednu stranu, a ljude na drugu i pri tom izostavila da napomene da su ti "ljudi" koje je spomenula zapravo bili Srbi. Naime, pesma "Ederlezi", odnosno "Đurđevdan", nastala je 6. maja 1942. u vozu smrti, kada su ustaše prevozile sarajevske Srbe i Rome u logor u Jasenovcu, o čemu je svojevremeno pričao istoričar umetnosti Žarko Vidović, koji je i sam bio zatočen. Kako je rekao Vidović, Srbe su 1942. na Đurđevdan zatvorili u stočne vagone i, po naređenju NDH, policija ih je povela na "đurđevdanski uranak".


Prema njegovim rečima, na putu prema kazamatu zatočenici u vagonima bez hrane i vode počeli su da padaju u krize zbog straha i neizvesnosti, pisao je prošle godine na Đurđevdan Telegraf.rs. U opštem haosu, jedan od njih, za koga se tvrdi da je bio član sarajevske "Sloge", iz ponosa i prkosa, prvi put je zapevao "Proljeće na moje rame slijeće, đurđevak zeleni, svima osim meni - Đurdevdan je!".


Ustaše su zbog pesme "Đurđevdan" zatvorile šibere na vagonima, a zatvorenici su ostali bez vazduha na malom prostoru, zbijeni jedni do drugih. Od 3.000, koliko ih je krenulo iz Sarajeva, u Jasenovac je stiglo 2.000 duša, a njih dve stotine je na kraju rata preživelo torturu.



Dragoljub Acković
Žao mi je što Jelena tako priča

Direktor Muzeja romske kulture Dragoljub Acković izrazio je žaljenje zbog ovakve izjave u kojoj Jelena Karleuša diskriminiše Rome.
- Žao mi je što to čini. Uzgred, Romi znači ljudi - kratko je poručio Acković.

Predrag Marković
Najcrnja godina za Srbe je 1942.

foto: Stefan Jokić

Istoričar Predrag Marković nije bio rad da ulazi u polemiku sa Jelenom Karleušom, ali je jasno stavio do znanja da činjenice koje je iznela nisu tačne i precizne.
- Prevezeno je i mnogo više od 3.000 Srba, mnogo ih je proterano. To je za Srbe najgora godina, tada je ceo narod sa Kozare pobijen u Jasenovcu. Ta 1942. je najcrnja godina za Srbe - ponovio je Marković.

Maliciozni ste, tužićemo vas!

Jelenin pi-ar Zoran Birtašević rekao je da će tužiti Kurir kada smo ga zamolili komentar na ovu temu.

foto: Damir Dervišagić

- Malicioznosti lista u kome radite nema kraja. Mene bi bilo i sa profesionalne i sa lične strane sramota da postavim ovakvo pitanje nekome ko se ceo život borio za prava manjina, ugroženih i slabijih, kako svog naroda, tako i drugih - poručio je između ostalog Birtašević.

Kurir.rs/ Nevena Mujušković/ Foto: Prinscreen