ZVEZDE DEVEDESETIH 20 GODINA POSLE! VANA IZ GRUPE ET: Tek je 12 sati bila je jača od rata! Koncert u Beogradu mi je neostvarena želja

Govoreći o muzici devedesetih, ne možemo nikako zaobići grupu Elektro tim, poznatiju kao E. T.

- Nisu mogle biti bolje. Naišla sam na istomišljenike, zanesenjake, ljude koji su, poput mene, hteli da rade muziku koja im se sviđala, bez kompromisa i pretvaranja. Imali smo sreću da su taj naš muzički ukus prepoznali mnogi, naročito mladi, te smo na taj način formirali ukus mnogima i taj uticaj prepoznajem i danas. Oduvek mi se sviđala plesna muzika, dinamično i angažovano pevanje, volela sam sa društvom da odlazim i plešem u klubovima i nikad nisam smatrala da je bavljenje muzikom samo odskočna daska da postanete poznata faca. Tako smo svi u bendu razmišljali i bilo nam je baš stalo do toga kako se predstavljamo.

Najveći hit devedesetih bez sumnje bila je "Tek je 12 sati". Kako je nastala pesma i zašto se i danas sluša?

- Nastala je kao i sve koje smo te '92. i '93. zajedno radili u malom studiju, često do kasnih noćnih sati, i to uvek uz pomoć Mire Buljana. Mnogo smo se zezali, smejali, naglas maštali i zamišljali buduće situacije, svađali se zbog najsitnijih detalja... Ja bih uvek nešto pevušila ili samo pevušila na već gotove harmonije ili pak samo na neku bas liniju praćenu nekim gruvom koji bi momci dorađivali. Učinilo mi se iz prve da je ta pesma zarazna, ali pošto nismo imali previše iskustva, puštali smo je po gradu prijateljima, di-džejevima i svi su reagovali slično. U početku nam se činila prekomercijalnom, mislili smo da smo malo preterali, ali taj je osećaj ubrzo nestao. Volim da izvodim tu pesmu i dan-danas i znam njen značaj. Danas se sluša jer je iskrena, originalna, direktna u komunikaciji s publikom i na kraju provokativna, iako mnogo manje danas nego tada kad je nastala.

Mnoge pesme i dens grupe završile su na smetlištu istorije, a vi ste ostali i dalje na vrhu i u muzici. U čemu je tajna?

- Mnogo ljudi je tada kopiralo taj naš stil jer im se valjda učinilo da je jednostavno igrati ritam-mašinama i na to pevušiti neke banalne melodije s lascivnim tekstom. Što se mene tiče, odlučila sam da me moj talenat može voditi i dalje od dens ere i da želim da se bavim muzikom na duge staze; sa svakom novom saradnjom sam otkrivala što sve mogu da pružim. Volim naše dens hitove, ali oni su manji deo mog muzičkog opusa - važan deo, ali ipak manji.

Da li vas je iznenadilo što je usred rata pesma "Tek je 12 sati" bila hit i u Srbiji?

- Na neki način da, ali eto, pesma oduvek pronalazi svoje puteve.

Da li je E. T. mogao da opstane zajedno kao Parni valjak ili Bijelo dugme?

- Zapravo ne, jer u bendu nismo imali ni Husa ni Bregovića kao apsolutnog autora. Mi smo zajedno potpisivali sve naše pesme i kad smo počeli stilski da se razilazimo, razišli smo se i kao bend.

Gde su danas i šta rade Adonis i Darko?

- Bave se muzikom, ali to morate njih da pitate.

U solo karijeri nastupili ste na Evrosongu, pevali sa Bočelijem i nedavno ste snimili duet s Frajlama... Imate li još nekih neostvarenih želja?

- Naravno da još imam želja, a jedna od njih je svakako i koncert u Beogradu. Trenutno pripremam nove pesme i svaki put otkrivam nešto novo i nadam se da će me nova pesma odvesti gde pre nisam bila i približiti me nekoj novoj publici. Na primer, kada smo pripremali koncert u dvorani "Vatroslav Lisinski", pratila me Zagrebačka filharmonija i raspisali smo program za klasične muzičare, čak i pesmu "Tek je 12 sati", koja je zvučala odlično. Ceo koncert mi je bio odlična referenca za nastup s Andreom Bočelijem. Eto, svaki se trud isplati i ne treba prestati maštati.

Kurir/ Ljubomir Radanov, Foto: Promo i privatna arhiva