KAKO JE NASTAO TURBO-FOLK I KAKO JE UNIŠTEN! Ivan Gavrilović ekskluzivno za Kurir! Sve o pesmi 200 na sat, Mariji Milošević, devedesetim... BIO SAM VIŠE PLAĆEN OD BRENE, ALI...

Pre tačno 25 godina na muzičkoj sceni se pojavio Ivan Gavrilović sa megahitom "200 na sat". Preko noći postaje najtraženiji, najbogatiji i najtiražniji pevač u Jugoslaviji, a neki bi rekli i začetnik novog muzičkog talasa nazvanog dens turbo-folk.

Kako je nastao Ivan Gavrilović, po mnogima fenomen devedesetih, začetnik turbo-folka?

- Prvo sam bio član Fanki haus benda od 1990. pa dok nisam objavio samostalnu ploču te 1994. Album "200 na sat" nisam mogao šest meseci da objavim jer nisam imao izdavača. Trebalo je da Marina Tucaković i Futa Radulović objave taj album, ali su odustali jer su tada imali Željka Šašića, koji je bio velika zvezda i nisu hteli da mu prave konkurenciju. Kada je konačno objavljena moja ploča, to je preko noći postalo apsolutni hit. Prodato je oko 500.000 kaseta. Osim "200 na sat", na toj ploči su bile i pesme "Pevaj", "Došao sam da te ženim", "Udri, grome".

I onda počinje tvoj život u izobilju.

- Bila su to teška vremena, ali ja ih nisam osećao. Mnogo para sam imao. Imao sam veću cenu nastupa nego Brena, minimum 10.000 maraka za veče.

Šta si radio s tolikim novcem?

- Potrošio sam sve. Ma bilo je opasno vreme, puno kriminalaca, nisam ni smeo da pokazujem da imam love jer bi se onda neko nakačio i uzimao mi reket.

Jesi li bio bahat?

- Nisam. Znao sam da se vozim po gradu i da kupim ljude sa stanica jer GSP nije funkcionisao, i onda ih razvozim po naseljima gde žive. Pa odem kod žene koja prodaje sladoled i kupim ceo frižider, pa to podelim klincima koji se tu nađu.

Već sa drugom pločom si promenio pravac. Priča se da si to uradio na nagovor tadašnje devojke Marije Milošević.

- Ne (smeh). Sasvim slučajno sam napisao te pesme dok sam bio na letovanju i ispostavilo se da je to dobro ispalo. Svima se svidelo. Možda se nije toliko isplatilo materijalno, ali jesu bile kvalitetne pesme, poput "Hoću s tobom da đuskam".

Kada je počeo sunovrat za muziku devedesetih?

- Posle bombardovanja je sve počelo da se urušava. Toliko su nas satanizovali da nismo mogli ni na jednoj televiziji da se pojavimo da se promovišemo.

Neko vreme si se bavio privatnim biznisom, pa se brzo vratio muzici. Da li je moguće da se i dalje dobro živi od pevanja, kako ti opstaješ?

- Ne mogu ništa drugo da radim, probao sam, ali ne ide. Ja sam umetnik, nisam za biznis, glup sam za to.

Desio se zanimljiv fenomen: ti sada najčešće pevaš na svadbama. Zašto?

- Veruj mi, svakog vikenda imam po jednu tezgu na nekoj svadbi. Nekad radim sam, a nekada idemo Dr Igi, Husa, ja i još neko iz te ekipe, odradimo po jedan blok dens muzike. Ti klinci koji su nas slušali sa četiri-pet godina sada se žene i udaju, pa onda zovu nas da im ulepšamo dan. Moja pesma "Došao sam da te ženim" za njih je kao himna.

Očigledno da dosta zarađuješ od tih svadbi čim voziš skupoceni BMW?

- Da, jeste li videli moju novu mašinu? Tri sekunde do 100, turbo-mašina od 150 konja.

Ali ne voziš brzo.

- Ne. Do 200 na sat u krivinu (smeh).

Ivan Ercegovčević/ foto: Sonja Spasić