MILAN MILOŠEVIĆ: Još me plaše pretnje smrću

Voditelj „Zadruge 2“ otkriva da mu je Ognjen Amidžić jedini dao savet i podršku kada je počeo da se bavi javnim poslom i navodi s kim je sa estrade bio u svađi, pa se pomirio

- Kada rezimiram 10 meseci na čelu stola kao voditelj, doživeo sam posebno iskustvo i tek sada znam da sam uspešno odradio svoj zadatak kao neko ko je držao dirigentsku palicu i vodio sve priče. Ispočetka sam se plašio da neću uspeti da stvorim autoritet prema učesnicima, ali dokazao sam suprotno. Poslednja emisija pokazala je da sam se toliko navikao na njih da mi je nekad bilo žao što sam im postavljao teška pitanja koja su ih poremetila.

Koliko si učesnike doživeo emotivno, a koliko poslovno?

- Bilo je trenutaka kada mi nije bilo lako, recimo kada sam pričao s Majom o njenom ocu, krenule su mi suze na oči. Svaki put kada smo govorili o porodičnim odnosima, a najteže mi je bilo kada se desilo nasilje nad ženama, jer sam već govorio o tome da sam i ja doživeo nasilje u porodici u detinjstvu.

Da li je teže biti voditelj ili učesnik?

- Voditelj, jer kad si učesnik, možeš a ne moraš da odgovaraš na pitanja. Kao voditelj moraš da osetiš šta je zanimljivo gledaocima, da vodiš priču i otvaraš učesnike, kojih je u početku bilo preko 50. Bez obzira na sve, priča uvek mora da bude živa, moraju da se raskrinkavaju stvari, što nije baš lako. Nisu ni učesnici uvek opušteni.

Ko ti je dao najbolji savet kako da se pronađeš u poslu voditelja?

- Jedini savet i podršku dobio sam od Ognjena Amidžića. Rekao mi je da sam odličan za ovaj posao i da budem ovakav kakvog su me upoznali u „Zadruzi 1“.

Pošto si s vremenom napredovao u poslu i pridobio publiku, misliš li da te Ognjen sada doživljava kao konkurenta?

- Ne, naravno. On je za mene broj jedan među voditeljima. Ne bih nikada mogao da mu budem konkurencija jer još mnogo toga mogu da naučim od njega.

Sada si slavan i poznat, znači li to i da si bogatiji?

- Ne, ne, ne. Bogat jesam, ali novim iskustvom. Što se tiče finansija, naravno da mi je bolje, ali sada i moj život iziskuje veće troškove i potraživanja. Mnogo više sve košta kada si na višoj lestvici. Bitno mi je da se nisam promenio i da sam ostao isti.

Da li ti je popularnost donela više ljubavnih ponuda?

- Tako je. Pošto nemaju baš neku priliku da mi priđu, razni me muvaju i startuju preko društvenih mreža. Tokom dana dobijem minimum 200 poruka, kao i razne slike, i od žena i od muškaraca. Ukoliko sam u emisiji, bude i više. Ne odgovaram im jer ne mogu da postignem.

Koje ružne stvari ti je donela slava, budući da si dobijao ozbiljne pretnje smrću?

- Lagaću ako kažem da se ne plašim pretnji. Ipak, radim posao koji je javan i svi znaju kada počinjem i kada ga završavam. Razne pretnje dobijam od fanova učesnika rijalitija, koji to rade s lažnih profila na društvenim mrežama. Neke sam prijavio policiji, pokrenuti su sudski postupci. Najviše su me zabolele pretnje u koje su upleli moju majku.

Često si viđen u društvu poznatih. Da li su ti oni prijatelji?

- Kada sam prestao da radim kao novinar u pisanim medijima, prekinuo sam kontakte s estradom. Malo je onih s kojima sam blizak. Izdvojiću Katarinu Živković, koja mi je ogromna podrška. Tu je i Stoja Novaković, koja nije baš druželjubiva, ali smo pronašli zajednički jezik. Sa Nadom Obrić, Aleksandrom Mladenović i Kijom se često čujem, a pored njih, 24 sata imam na raspolaganju imam prijatelje iz detinjstva.

Postoji li još nešto što nisi ostvario?

- Moja velika želja odmalena je bila da budem na ekranu, da me gledaju milioni, da im izmamim osmeh. Međutim, ne mogu da kažem da sam ostvario sve snove. I dalje sam podstanar posle 20 godina i nisam se ostvario ni u ulozi oca.

Kako si isplanirao odmor posle „Zadruge“?

- Od 20. sam na godišnjem odmoru i provešću ga u Crnoj Gori sa drugaricom. Odlazićemo na intimnije plaže jer sam prošle godine doživljavao da od naroda ne mogu da prođem ulicom. Svi su želeli da se slikaju, da pitaju za nekoga, a ja svima želim da izađem u susret i onda mi treba sat vremena da prođem šetalište.

Dešava li se da u tebi proradi novinarski nagon pa fotografišeš nekog poznatog na plaži?

- Da, sve vreme (smeh). I dan-danas, gde god da odem, mene povuče neka priča. Prosto ne mogu da se isključim. Ranije je tako nešto završavalo na naslovnicama novina, a sada ostaje samo u meni.

Postoji li neko s estrade s kim ne razgovaraš?

- Nisam razgovarao sa Aleksandrom Prijović, ali pomirili smo se. Na petom rođendanu „Premijere“ sasvim slučajno sam prišao devojkama za stolom za kojim je bila i ona. Naravno, pružio sam joj ruku, da bismo kasnije nastavili razgovor i ispeglali odnose. Shvatili smo da je to bio samo moj posao i sada mogu reći da ne postoji nijedna osoba s kojom ne razgovaram.

Kurir.rs/Marija Dejanović Foto: Damir Dervišagić