NADA OBRIĆ OTVORILA DUŠU ZA KURIR: Lagala sam decu da nemam rak!

Saznanje da sam opet bolesna za mene je bio šok. Imala sam sreću da se sve brzo organizovalo nakon uspostavljanja dijagnoze

Ona u ekskluzivnoj ispovesti za Kurir priča o tome kako je saznala da po treći put mora da se suoči s teškom bolešću, kako izgleda njena borba i ko je sve uz nju.
- Saznanje da sam opet bolesna za mene je bio šok. Imala sam sreću da se sve brzo organizovalo nakon uspostavljanja dijagnoze.
Prođe li ceo život kroz glavu u tim situacijama?
- Naravno, ljudsko sam biće. Prođe kroz glavu milion i jedno pitanje, taj strah, koji je totalna anestezija. Prođe kroz glavu kako sad deci reći.
Pa kako ste im rekli?
- Prvi put je bilo najšokantnije, pa i drugi. Morate veoma brzo da se operišete. Treći put sam probala da im ublažim, ali sam imala problem što mi je ćerka stalno bila tu. Onda dođemo kući, pa se ubeđujemo, kažem joj: "Nisi ti to dobro shvatila, nije to, to je neka cistica".
Verica Šerifović je ispričala da je Marija bila očajna kad je saznala da ona boluje od raka.
- Očajni su, da. Te njihove poglede ne mogu da zaboravim nikad. Moja ćerka je rečita i voli da se šali, ali oči su joj bile kao tacna od kafe. Na momente je i ona zanemela. Ja ih tešim, kažem im ne brinite, biće sve u najboljem redu.

Niste se obeshrabrili sada, posle treće operacije?
- Zapita se čovek - pa zar opet, je li moglo da me preskoči. Ali šta je, tu je. Shvatite da je to život. Samo kažem: hvala bogu da sam na vreme otišla. Moj instinkt je neverovatan. I treći put me je spasao. Otišla sam kod lekara bez obzira na to što su mi svi nalazi bili uredni, krv i mokraća.

Šta vam je rekao kum Bosanac?
- On me je rasplakao. Plakala sam i dugo nakon što smo završili razgovor. Toliko je bio zabrinut. Rekao mi je: "Kumo moja draga, ne brini ništa, pa vidi mene kako sam prošao fino." Nismo se još videli, jer je bio na odmoru, ali mi je rekao sto puta da će, ako mi nešto treba, on doći. Mislim se u sebi, ne bih dozvolila kad bih umrla da njega potežem sad.
Ranije ste govorili da vas je život mleo. Da li ste pomislili da vam se toliko stvari dešavalo, da je vaša bolest posledica svega toga?
- Naravno. Depresije, stresovi, stresovi, stresovi... Sve to utiče na organizam i dođe na naplatu kad-tad. Ja sam toga bila svesna još posle prve operacije.
U kojim trenucima ste psihički padali?
- Noću. Ja to samo noću radim. Ujutru ustanem i kažem deci da ne brinu, sve će biti u redu. Najviše na svetu mrzim kad neko kaže "jadna ja". To je tako daleko od mene.
Imate li bolove?
- Popijem lek, bude mi lakše.
Imate li poslovne planove sada, da li ćete moći da se pojavite pred publikom?
- Ja mogu! U nedelju su mojoj unuci slavili rođendan u Beton hali i ja sam išla po onom suncu. Naši prijatelji, doktor i doktorka, kako su izgrdili i mene i ćerku. Doktorka je prvo grdila ćerku, a onda se onako slatka okrenula ka meni i rekla mi: "Izvinite, Nado, molim vas, ali ni vi niste normalni".

Zbog kardioloških problema umalo da vas ne puste iz bolnice. Šta su vam rekli lekari?
- Mnogo sam se uplašila taj dan. Spakovala sam se da idem kući, ali sam htela i da ostanem ako treba. Sada je sve pod kontrolom. Ja već imam anginu pektoris.

Kurir.rs/ N. Mijušković/ Foto: Damir Dervišagić