UPISAO SAM PRAVA I SPREMAO SE ZA OZBILJAN ŽIVOT! A onda sam izneverio majku i oca! Bebek tada nije ni sanjao šta ga ČEKA!

Prvi pevač grupe "Bijelo dugme", Želimir Željko Bebek, pre ogromne slave koju je stekao u muzici živeo je skromno i marljivo se pripremao za "ozbiljan život" - posao, porodicu i sigurnu zaradu.

"Živeo sam u dosta teškim uslovima, nakon Drugog svetskog rata, roditelji nisu mogli da mi priušte onoliko koliko su hteli, a ja sam probao da budem skroman pa sam na određeni način ipak proveo lepo detinjstvo. U to vreme sam otkrio svoju privrženost muzici, imali smo neki radio u kući pa se mogla slušati muzika. Probao sam zbog toga da naučim da sviram usnu harmoniku i osetim muziku koju sam stvaraš. U osnovnoj školi sam naučio da sviram i mandolinu te sam svirao u mandolinskom orkestru, a u istoj toj školi sam zamenio mandolinu gitarom i to je zapravo bio moj prvi susret s gitarom, i ostao je zauvek. Ona mi je postala prijatelj", iskren je bio on.

Svakako, slušajući roditelje koji su ga savetovali da završi školu i pevanje drži po stani, Bebek je upisao studije prava.

"Moje opredeljenje za gitaru i pevanje u to adolescentsko vreme odredilo je moj životni put, bez obzira na to što ja slušao svoje roditelje pa sam završio gimnaziju i upisao pravo. Pripremao sam se za neki, da kažemo, ozbiljan život. Po oceni mog oca i majke ipak sam morao voditi računa da gitara i pevanje budu drugi izbor, da moram završiti školu i osigurati sebi život jer nije lako imati porodicu, a nemati stalan i siguran izvor prihoda. Računali su da ću onda kad završim takav fakultet - lako naći posao u državnoj službi, dobiti stan. Međutim, vrlo sam ih rano izneverio u tome, iako jesam studirao i bio sam čak dobar student! Kod mene je ipak sve određivala želja za pevanjem, to da u muzici budem svojim glasom prisutan. Istina, osećao sam da imam određeni talent i da ću morati puno raditi na tome, da ću morati da pronađem sopstveni izraz, da budem kao niko do tada", sećao se on.

Prvi veliki uspeh u karijeri doživeo je 1972. godine izdavanjem prve singl ploče, a grupa "Bijelo dugme" se tada još uvek zvala "Jutro".

"Pravi uspeh bio je, naravno, snimanje ploče. Kada je izašla prva singl ploča '72. godine i naglo postala hit na ovim prostorima koji razumeju jezik kojim pevam, taj je uspeh nama otvorio vidike, dodao našim ambicijama puno toga, sve što smo nekad sanjali tad smo bili u prilici pretvoriti u ozbiljan pristup. Tu se onda desila saradnja sa Jugotonom, prvi ugovor s grupom 'Jutro', koja je kasnije samo morala promeniti ime u 'Bijelo dugme' jer je prvi uspeh tog benda bila naša pjesma 'Kad bih bio Bijelo dugme'. Početak je to karijere koja se dogodila strelovito uspešno, nakon toga nije bilo povratka niti razloga da se razmišlja nešto promeniti", ispričao je Željko.

Solo karijeru započeo je 1989. godine hitom "Sinoć sam pola kafane popio", a potom i pesmom "Da je sreće bilo".

"89. godine, na samom startu solo karijere počinjem sa 'Sinoć sam pola kafane popio', 'Da je sreće bilo', a kasnije i 'Dabogda te voda odnijela', 'Oprosti mi što te volim', 'Što je meni ovo trebalo' i tako dalje. Moja solo karijera odlično počinje uzletom ovakvim pesmama. Ove pesme imaju i tu vremensku distancu pa danas možemo o njima pričati kao evergreenima. Potpuno su uporedive s onim što sam pevao u vreme 'Bijelog dugmeta", objasnio je on.

Privatni život Željka Bebeka bio je jednako uzbudljiv. Iza njega su dva braka, a treću sreću donela mu je njegova Ružica, žena koja je 34 godine mlađa od njega. Sa Ružicom je 2003. godine dobio sina Zvonimira, a dve godine kasnije ćerku Katarinu. Iz prethodnog braka sa bivšom suprugom Sandrom ima ćerku Bjanku, rođenu 2002. godine, a iz prvog braka sa bivšom suprugom Spomenkom ćerku Silviju.

Kurir.rs, M.G/100posto/Foto: Zorana Jevtić