RADE VUČKOVIĆ ZA KURIR EVOCIRA USPOMENE NA KRALJA FOLKA: Šabane, čekaj me u raju!

Posveta Prijatelj i saradnik pokojnog kralja narodne muzike priča o poslednjem susretu sa Šaulićem i otkriva šta će se naći u knjizi posvećenoj njemu

- Biće to jedno lepo veče. Nastupiće, pored mene, i Halid Bešlić, Ilda Šaulić, Šerif Konjević, Snežana Đurišić, Ana Bekuta, moja ćerka Jelena Vučković i drugi. Poseban segment biće posvećen Šabanu.

Kako ste vi počeli karijeru i kada ste upoznali Šabana?

- Sedamdesetih sam počeo, na takmičenju mladih pevača Jugoslavije, tada je bila emisija „Maksimetar“, gde sam učestvovao godinu dana i sve vreme sam bio na prvom mestu. Kasnije sam počeo da sarađujem s estradom i upoznao Šabana. Prva naša ploča snimljena je zahvaljujući Budimiru Buci Jovanoviću, koji nas je i upoznao. Tada su nastale pesme „Kako si, majko, kako si, oče“, „Pozno bih te međ hiljadu žena“, a kasnije i „Sneg je opet Snežana“, „Uvenuće narcis beli“, „S namerom dođoh u veliki grad“... Naše druženje je trajalo sve dok to nije prekinula njegova iznenadna smrt. Nikada se više neće pojaviti takav čovek, pevač, ličnost. On je bio kralj, legenda.

Kad ste se sreli poslednji put?

- Bila je već kasna jesen, prošla godina. Otišao sam kod njega u Krčedin. Ostao sam pet dana. Dogovarali smo se o nastavku saradnje, to je zamišljeno kao naš veliki povratak. Bio je odlično raspoložen. Na rastanku mi je rekao: „Nemoj sad ti da odeš u tvoju Kuršumliju, pa da te nema dva meseca. Nego dođi ovde na dve nedelje barem, pa da lepo osmislimo kako ćemo i šta raditi.“ Pozdravili smo se. Otišao je i nije se vratio živ.

Na pomen vašeg imena, ljudi prvo kažu „Šabanov autor“ i pored toga što ste pisali i drugim pevačima.

- To mi imponuje, jer smo nas dvojica to radili zajedničkim snagama. Sad pišem knjigu „On i ja“, posvećenu našem druženju. Biće jedna posebna poruka za Šabana, koja glasi: „Čekaj me na nebeskom putu kada mi duša ka tebi krene. U tvome dvorcu kraj rajske reke, znam da čuvaš mesto za mene“. Knjiga bi trebalo da izađe za godišnjicu njegove smrti.

Zašto ste ranije potpisivali bivšu suprugu Gocu Božinovsku kao autora vaših pesama?

- Zbog poreza. To je bilo vreme kad smo mnogo zarađivali, pa smo morali i mnogo da plaćamo porez državi, skoro polovinu novca. Takav je zakon bio. Zato smo prenosili prava na žene, decu, tetke. Recimo, Šaban je jedne godine u svojoj opštini platio najveći porez. Samo je elektrodistribucija platila više od njega, pa vi vidite koliko je to para.

Šta je to šta mlade pevače ometa do postanu velike zvezde?

- Poroci. Alkohol, kocka, droga.

Kako ste se vi odupreli tome? Ranije ste pili alkohol.

- Počeo sam da pušim uz Šabana, i to vrlo kasno, kad sam imao 27 godina. Što se alkohola tiče, tu sam bio jedan od vodećih boema (smeh). Naravno, sa mnom je tu bio i pokojni Toma Zdravković, kasnije i Šaban. Naše sedeljke nisu bile one klasične pijanke, nego smo sedeli u restoranima uz muziku, dobro vino ili viski. Dešavalo se da tako dočekamo zoru, pa ne odemo kući, nego nastavimo i tek sutradan se raziđemo. Ali sam prestao da pijem alkohol pre sedam godina.

(Kurir.rs / Ivan Ercegovčević / Foto:Zorana Jevtić)