Folker Džej Ramadanovski pre nego što je postao poznati pevač šibicario je i krao, pa nakon popravnog doma započeo muzičku karijeru koja i danas traje.

Naime, dok je Džej bio mali, a nakon što je otac odlučio da odseli u Austriju, njegovi roditelji su se razveli. Džej je pošao za njim, ali s obzirom da je pao razred, Mazlam ga je vratio u Beograd. Tada je počeo da beži od kuće. Sa drugarima je igrao klikere, dane provodio na ulici, počeo da se bavi džeparenjem. Nakon nekog vremena, socijalna služba poslala na „prevaspitavanje“ u dom za maloletnike.

Tu je završio autolakirerski zanat, a u šali kaže da je postao „umetnički dekorater za limuzine“. Sudbonosni susret desio se 1987. godine kada je Džej pokucao na vrata Marine Tucaković i Aleksandra Radulovića Fute. Marina mu je napisala pesmu „Zar ja da ti brišem suze“.

Iste godine je sa tom pesmom nastupio na festivalu „MESAM“ i osvojio treću nagradu publike. Nastavio je da radi i snima, postao poznat pevač, a o svojoj prošlosti i anegdotama koje je doživeo rado priča.

Komšiluk ga opisuje kao večitog boema i veseljaka, a otkrili su nam i da je jedno vreme radio u obližnjoj farbari.

screenshot-4.jpg
Printscreen/Youtube 

- Džej je pravi Dorćolac, znam ga od malih nogu. To staro društvo se okupljalo u jednoj kafani koja je davnih dana zatvorena. Njega su svi poznavali, uvek se pojavljivao i svirao tarabuku. Tada je još tinejdžer bio, a uvek je bio veseo i ljudi su ga voleli. Nikad nije bio stipsa, voleo je da daje i da časti ljude, kad ima, delio je sa svima. Ovde je išao u osnovnu školu, jedno vreme je bio u popravnom domu, a kad je izašao zaposlio se u farbari. Sedam dana je radio i dao otkaz, tad nam je govorio: „Ja uđem garav, a izađem sav crven od farbe”, otkrio je Džejev komšija Dušan.

1804-damir-dervisagic.jpg
Damir Dervišagić 

Kurir.rs/Blic/Foto Kurir