ŠOK INTERVJU MARIJE ŠERIFOVIĆ! Bez dlake na jeziku o ljubavnom životu i deci, a kad su joj spomenuli ZG, osula PALJBU!

Marija Šerifović vazi za jednu od najangažovanijih pevačica na našoj javnoj sceni, a iako je u prethodnoj godini svojoj publici poklonila čak šest velikih koncerata, i u 2020. ušla je sa planom da je provede u radu.

"Dešava se to da svake godine pomislim kako me niko neće zvati da Novu godinu i budem istinski srećna, ali se desi suprotno i provedem je radno. Jednostavno mi se ne da i pomirila sam se sa tim. Možda sledeće poželim da radim za Novu godinu, pa će me pevam za to zaobići.

Istakla si da ti Nova godina predstavlja ništa posebno. Zbog čega?

Slagala bih kada bih rekla suprotno, mada volim da odmah posle ponoći porazgovaram sama sa sobom i vidim šta ću i kako u sledećoj godini. Iako već dosta ranije znam svoje planove za svaku godinu, prija mi da budem sama sa sobom i da utvrdim gradivo.

Šta za tebe predstavlja Božić?

Božić je nešto sasvim drugo i taj praznik me posebno raduje. Daleko mi je važniji od novogodišnje noći, budući da Božić za mene prestavlja dom, porodicu, prijatelje i sve ono lepo i dobro što jedni prema drugima osećamo. Tada volim da se okružim svojim ljudima i taj dan provedem u miru.

Umesto da odmoriš posle koncerata tokom 2019. godine, odlučila si da ova bude u znaku novog albuma?

Upravo tako. Kažem ja lepo da kada se nekom neće, onda mu se stvarno neće.

Planiras li da stanes i odeš na neki duži odmor od javne scene?

Planiram da stanem jer mi je iskreno svega preko glave, ali guraju me saradnici, gura me pu- blika, ruku na srce, guram i sama sebe da radim na pesmama ukoliko oseća da treba i da možemo da napravimo nešto sto će nam doneti zadovoljstvo. Najradije bih nestala na godinu dana i pobegla od svih i svega tako da niko ne može da me nade, ali nije trenutak. Jednostavno nije, koliko god da mi treba odmor. Taj trenutak mog odmaranja se bliži i svakako će doći, a kada dođe, radovaću mu se kao dete.

Kakva je situacija na ljubavnom polju?

O tome ne govorim i fino mi je.

Šta posle napornih snimanja emisije "Zvezde Granda" prvo uradiš kada dođeš kući?

Snimanja su zaista naporna. Kada dođem kući, istuširam se, skuvam čaj, sednem i gledam crtane filmove. Kanali za bebe me smiruju i posle fijaska koji se događa u „Zvezdama Granda" prijaju mi te umirujuće frekvencije. Čiste mi mozak, dušu i telo.

Nervira li te što kandidati koji se takmiče sve više forsiraju izgled, a sve manje glas?

Nemam problem sa tim da se na sceni pojave momci i devojke koji su zgodni, lepi, visoki, manekenski građeni i ostali epiteti, ali mora da postoji neko osnovno znanje o muzici i pevanju. Iznervira me kada to ne postoji, a postoji zamisao o nekim daljim ciljevima i željama. Ne ide to tako zbog činjenice da iza svakog uspeha stoji samosvest o tome da li smo u nečemu dobri ili ne. Ako nismo, a želimo da budemo, trudimo se dok osnova ne postane dobra i tek onda krećemo ka drugim stvarima. Svi misle da je lako i svi bi hleba preko pogače. Toga ima u gotovo svakom poslu.

Da li te nervira situacija na estradi?

Daleko od toga da me nervira. Bas me nimalo ne dotiče jer kada bih pustila da me dotiče, ne bih se do sutra zaustavila u priči. Ispod neba, a pogotovo ovog našeg, ima prostora za svakog. Svako može da peva i svako hoće da peva.

Ima li tome kraja? Sto se ne pobunite vi pevači, i stanete tome da put?

Kada će tome biti kraj, ne znam, ali me fascinira to što ljudi u Srbiji imaju samo dva zanimanja Ili su kreatori ili pevači. Trećeg nema, ne postoji nijedna druga profesija i osim te dve ništa ni pod tačkom razno ne dolazi u obzir. Ne znam šta ih toliko privlači i šta im je to toliko glamurozno. Pretpostavljam da smatraju to idealnom prilikom da postanu popularni, uspešni i u svemu vide novac. Ne razumem, majke mi.

lako u javnosti ne pokazuješ emocije, često ih pokazuješ kroz humanitarne akcije. Čini se da teško podnosiš tuđu nesreću, bolest, siromaštvo?

Tužno je koliko je takvih nesrećnih i nepravednih situacija. Ne znam koga može da ne potrese kako sve ljudi žive i sa čim se sve bore daleko od očiju javnosti. Ceo život da posvetim pomaganju, imala bih šta da radim i opet bi bilo malo. Nekada nije loše provući kroz javnost potresne živote tih ljudi, da bi se nekim drugim, pomalo nezahvalnim ljudima otvorile oči. Sa druge strane, ko ima potrebu da pomogne, ima, a ko nema, nikada neće ni imati. Lično biram kada i kako pomažem i da li ću ili ne o tome javno govoriti.

Koliko je iskrene empatije među ljudima?

Meni se čini da je iz godine u godinu sve gore. Valjda tako funkcioniše čitav ovaj svet i sve smo bezobrazniji, sve manje iskreni i sve manje ljudi. Kao jedinka vodim računa o sebi, svojim postupcima i imam svest o tome koliko je ovaj život kratak. Odgovaram za svoje postupke i verujem da bi svet bio lepše mesto da ljudi počnu sa preuzimanjem sopstvene odgovornosti.

Napunila si 35 godina. Kakav je osećaj, nerviraju li te godine?

Ovih 35 godina koje sam napunila u mojoj glavi predstavljaju prvu polovinu mog života. Zadovoljna sam prvom polovinom, ali ću se i maksimalno potruditi da druga polovina takođe bude senzacionalna. Kada budem stara, krnjava baba u dalekoj Americi, da se sećam nekih stvarno senzacionalnih situacija, ljudi i stvari. (smeh)

Da li zaista planiraš da ostariš u Americi?

Gotovo sam sigurna da ću duboku starost dočekati u Americi. Los Anđeles je moj grad i ako negde treba da budem smežurana starica, tamo ću to biti sa zadovoljstvom.

kurir.rs/vip/Foto printscreen