Rada Manojlović sve vreme posle praznika provodi u u rodnom Četerežu, gde se odmara. Njeno selo nalazi se na svega sat vremena vožnje od Beograda! Kada ode tamo, sve vreme provodi u kuči koju je sama podigla od višegodišnje zarade.

"Ne bunim se i ne žalim zbog posla, uvek sam bila veliki radnik, ali ne možeš uvek da budeš robot. Moraš nekada da predahneš kako bi se izdržali napori, mora da se dođe na domaću hranu", kaže Rada dok pokazuje na stolu, koji je još uvek praznično ukrašen, da je gotov gulaš.

"Prespavala sam spremanje hrane, tata je za to zadužen, kao i maćeha. Zahtevno je skuvati gulaš, mora tu četiri sata vremena da se utroši na krčkanje, tako da, nažalost, ne kuvam često. Ne jedem mnogo, ali jedem sve. Kao vrabac i sporo jedem, dok svi završe ja ostanem još sat vremena za stolom. To je možda recept za ovakvu liniju", priznaje Rada koja još uvek nije otvorila poklone, pa se pregršt poklona nalazi po kuhinjskoj radnoj površini i ispod jelke.

Rada priznaje da se navikla na veliki grad, te da joj u poslednje vreme nakon što se odmori postane dosadno u selu.

"Meni postoji linija koja seče prošli život i ovaj sada novi. Kada dođem u selo, posle tri dana hoću da iskočim iz svoje kože, bude mi dosadno jer je sve polako, sporo i za sve govore 'ima vremena'. Za to vreme bih u Beogradu snimila tri emisije i stigla sa Košutnjaka u Šimanovce. Ubacila sam se u neki novi mehanizam gde samo žuriš i kasniš, tri kilometra u Beogradu prelaziš za pola sata, a ovde za dva minuta", upoređuje Rada, koja je u prestonici još uvek podstanar, ali je zato u Četerežu sagradila dvospratnicu.

"Plan za ovu godinu mi je da kupim stan u Beogradu, ali nekako mi do sada nije bio prioritet jer sam ovu kuću završila i svakako imam nešto svoje. Da sam htela, ja bih ga kupila, ali sam večiti optimista i mislim zaradiće se. Htela sam prvo ovde da se sredim, bolje prvi na selu nego zadnji u gradu", kroz osmeh kaže pevačica, koja u dvorištu ima i još jednu staru kuću ali i mnoge pomoćne objekte u kojima su smeštene domaće životinje.

"Za tatu i maćehu sam napravila ovu kuću, ali je oni koriste samo za slavlja, inače su u staroj. Dole im je 'smederevac', ovde je sve na struju, pa im nije gušt. U Beogradu i nemam kuhinju, samo dve ringle za kafu."

U Radinoj kući u selu preovlađuju pastelne boje i u njoj nema puno detalja, ipak najdraže poklone drži upravo u njoj. Tu je šolja koju je dobila od fanova, a na kojoj su ona tata, brat i sestra.

"Jako mi je draga, zato sam je ostavila ovde, tu joj je i mesto da je svi vide. Iskreno, nisam neki detaljista. Čak u Beogradu imam samo parfeme, nakit, satove koji mi upotpune enterijer. Ovde mi ništa ne treba, čak ni stvari jer sam svoj na svome", priznaje Rada i priseća se kako je izgledao momenat kada se odselila u veliki grad.

"Navikla sam da se snađem, odmalena me tata tako naučio i u ovom poslu je bilo teško da se probiješ. Ne samo na estradi već i pevanje po okolnim svadbama. Kao i u svakom poslu, kada ti kao mlad i nov treba da upadneš u neke razgrađene šeme i da se dokažeš, nije lako. Moraš da veruješ u sebe i da imaš kvalitet", objašnjava Rada.

Novogodišnja euforija se još uvek oseća u domu Manojlovića i tako će biti sve do Pravoslavne nove godine.

"Maćeha i tata uvek spremaju gozbu, pa dođu i Suzina deca sa unucima i naš brat sa detetom. Kuća bude puna dece. Oni su sve okitili, pa se oseća praznični duh, bilo je čak i vatrometa."

Radina kuća od novogodišnjih lampica čak i spolja svetli u noći, dok se u dvorištu čuju zvuci životinja.

Inače, tata Rade potpuno je odustao od njene udaje.

"Tata je digao ruke od toga, samo me vi novinari pitate. Ima unuka koliko hoće, ne manjka mu. Doći ćemo na red i Marija i ja", ispričala je ona, pa se on nadovezao:

"Sto posto sam dig’o ruke zato se uozbilji, bre, dete", rekao je otac pevačici i nastavio:

"Štošta je obećala u novoj godini i taj stan da će da kupi. Šalu na stranu, prezadovoljan sam kakva su mi deca. Od njih troje, dvoje peva vrhunski. Samo da je zdravlja, ali više sreće. Znate, na 'Titaniku' su svi bili zdravi, ali nisu imali sreće."

Kurir.rs/Blic/Foto: Damir Dervišagić