NIGOR O NAJTEŽIM SITUACIJAMA U ŽIVOTU! Bolesti i smrti dragih ljudi su ga LOMILE: Poludeo bih da nisam verovao U BOGA!

Popularni reper otkriva kako je uspeo da prebrodi tešku bolest, ali i brojne smrti dragih osoba, među kojima je i Gru

U ponedeljak je MAC festival. Pisalo se da je nekoliko njegovih kolega, između ostalog i ti, snimilo pesmu posvećenu Gruu?

- Spakovali smo sve u jednu celinu. Snimili smo neke kavere za njegove pesme, kao i spotove. Ovo je prilika da mu se odužimo i da podsetimo da su postojali ljudi koji su pravili dobru muziku. A ovo sada, da ne pričam.

Kako komentarišeš današnju trep muziku, jutjubere?

- Sve što je loše dolazi sa Zapada. I rep je došao sa Zapada, ali ovo sada je komercijala, muzika bez duha, sa nekvalitetnim tekstovima, produkcijom koja je iskopirana. To može da snimi i najgori antitalenat. Vidimo kakvih sve ima. Od jutjubera do ne znam kakvih nebuloza. Nažalost, mlade generacije to slušaju, žive sa tim, misle da je to kul...

Kako se vi, stara garda kvalitetnih pevača, repera, nosite sa tim?

- Osećam se odvratno. Otišao bih da plovim, da se bavim onim što sam završio, jer mi je muka da budem u istom košu sa njima. Neko mi kaže: „Vidiš, on ima 30 miliona pregleda na Jutjubu, a ti imaš 20.000.“ Znam, zato što mene 20.000 normalnih sluša. Ovi nemaju pojma šta je muzika, njima su mozgovi isprani, oni su kao roboti. Ali to je novo doba, ne možeš protiv toga da ideš.

Misliš li da će se jednog dana vratiti sve na staro i da će prava muzika opet biti popularna?

- Mora da se vrati kvalitet. Ne može uvek da vlada zlo. Tu su krive televizije, internet, Jutjub. Ti jutjuberi, idoli, oni zastranjuju ljude. A pritom im neko daje prostora. Gledao sam pre neki dan onog Vojaža, momak je nepismen, a on je uzor mladima. Da ne pričam o tim jutjuberima. Taj neki plavušan se svađa sa Baka Prasetom, kako on nije muzičar. Ja kažem: „A ko je ovaj sad, majko moja!“ Vidim da taj ima 300.000 pratilaca. Pa je*ote, đe ja živim? Otišao bih u planinu i cepao drva.

Postoji li cena za koju bi ponovo ušao u rijaliti?

- Nema šanse. Bio sam, pokazao sam ko sam, nisam glumio. U mnoge smo se razočarali, nismo znali da su toliki skotovi. I dan-danas kad odem na pijacu, babe i dede mi se javljaju. Nisam razočarao porodicu, prijatelje, i to mi više znači nego drugo mesto.

Mnogo te je loših stvari zadesilo tokom života, od tragedija, gubitka dragih ljudi, bolesti. Kako si izašao na kraj s tim?

- Bog te non-stop stavlja na iskušenje. Kažu: „A zašto je njemu Bog to uradio, on je dobar čovek?“ On te iskušava da vidi da li ćeš se odreći njega. Kada neko ima zdravstveni problem, mora da bude najbliži Bogu, da se moli. Kada kažu: „Zašto je malo dete umrlo?“ Zato što je to tako. Možda roditelji plaćaju cenu ili roditelji tih roditelja što su nešto počinili. To je filozofija.

Dakle, u teškim situacijama pre bi se obratio duhovniku nego psihoterapeutu. Šta misliš o poseti psihijatru?

- Ne može ti psihijatar pomoći. Može da ti da savet, ali najviše sam sebi možeš da pomogneš. I Bog prepušta sve tebi. Isto je i sa narkomanima, oni sami moraju da raskrste sa đavolom, a to je jako teško. Tu su porodica, prijatelji da ti sugerišu, ali niko ti ne može pomoći kao ti sebi. Jer ja bih u suprotnom poludeo zbog svega što mi se izdešavalo. I sa bolešću koju sam imao, i sa gubitkom bratanice, oca, prijatelja, kao što su Nebojša, Duško, Gru. I prijatelja najboljih, koje vi ne znate, koji su umrli od teških bolesti, sa kojima sam preživljavao poslednje trenutke. Evo, i majka mi je sada bolesna. Život je jedna amplituda, ide gore i dole.

Kurir/Jelena Stuparušić/Foto: ATA Images