SANDRA DENDA PROGOVORILA ZA KURIR GODINU I PO DANA POSLE NESREĆE! Rekli su da više neću hodati, ali USTALA SAM IZ KOLICA

Novinarka koja je zadobila teške povrede u stravičnoj saobraćajki otkriva kako je uspela da opovrgne sumorne prognoze, ali i zašto je tužila bivšeg poslodavca, glumca Žarka Lazića

Najviše je boli, kako je ispričala za Kurir, nepravda.

Kako se osećaš godinu i po dana nakon teške nesreće?

"Daleko je ovo od oporavka. Ali uspela sam mnogo toga da uradim van lekarskih očekivanja i ponosna sam na to. Predviđali su da ću zauvek ostati u invalidskim kolicima, a ja sada pomoću štapa mogu da idem na kraće relacije, po kući uglavnom. Za duže relacije i dalje koristim invalidska kolica. Kao svoj uspeh mogu da istaknem i to što mali i domali prst desne ruke pomalo mogu da koristim, a bili su van funkcije, ne osećam ruku do lakta. Sada mogu da pijem tečnost preko slamčice tako što koristim tri prsta desne ruke."

Imaš li neku pomoć ili kroz sve to moraš sama da prolaziš?

"Lekari su mi rekli: 'Nećete moći da koristite desnu ruku i nikad nećete moći da hodate bez invalidskih kolica' i ja sam morala da ih demantujem (smeh). Plaćali smo privatnog fizioterapeuta, a sada imam ženu koja mi dolazi u kuću i pomaže mi, jer deca moraju da rade. Ja sam bila 11 i po meseci u bolnici, najviše na rehabilitaciji u Sokobanjskoj."

Kroz šta ti je najteže da prolaziš?

"Psihički je bilo najteže. Tek sada svoje pravo tražim na sudu, u tome mi pomažu advokati Aleksandar Kišović i Biljana Dragaš. Godinu i po dana sam se borila za život i sad moram da vodim pravnu bitku s bivšim poslodavcem."

Tužila si Žarka Lazića?

"Da! Taj čovek je bez ikakve griže savesti rekao da sam ja kod njega bila volonter! To je smešno. Za početak tražim da mi isplati zaostale dohotke jer bih, da me je on prijavio, primala 100 odsto bolovanje, a imam mnogo svedoka koji će na sudu reći pravu istinu."

Je l‘ te on pozvao uopšte, da barem pita kako si?

"Nikada! Za godinu i po dana nijednom nije pozvao jer nema grama ljudskosti. O čemu da pričamo dalje kad je gospodin Lazić u svoju odbranu rekao da je on mene primio kao volontera i da kod njega svako može da volontira. Kod njega je 90 odsto ljudi zaposleno na crno, kao što sam, nažalost, bila i ja, ali da volontiram u ovim godinama i sa ovoliko iskustva u novinarstvu, nikad ne bih pristala."

Pored porodice, imaš i veliku podršku kolega i prijatelja, ali kad ostaneš sama sa sobom, kako ti je tada?

"Želim da se zahvalim svojim kolegama iz medija na svemu što su učinili za mene, zaista mi mnogo znači ta podrška. Naravno, porodica jeste na prvom mestu i bez njihove potpore ja ništa ne bih uradila, ne bih imala ni volje... Izvini zbog suza... Ja sam novinarka koja je ceo život birala da radi zabavne teme, muziku, modu i slično i u tome sam od svoje 14. godine. A sada sam prikovana za krevet, okružuje me ružno, društvena nepravda. Psihički je najteže, kunem ti se. Teško je kad poželiš da izvedeš malog psa u šetnju, a moraš da poneseš štap jer pas može da te obori. Udarac je... Udarac je i kad te nešto zaboli, a ti gledaš u nebo ili pališ televizor da vidiš kakva je vremenska prognoza i da li je od toga. Onda se tešim - pa proći će, to je danas promena vremena..."

Koja ti je najveća želja?

"Pored toga da mi deca budu zdrava, volela bih i da se vratim svom poslu. Ja nisam tip osobe koji može da sedi kod kuće, kad čovek radi, psiha je rasterećenija i bolje se oseća. Naravno, želja mi je i da se obavi ta operacija posle koje ću biti funkcionalna."

Kurir/Ivan Ercegovčević/Foto: Zorana Jevtić, Dragana Udovičić

POGLEDAJTE BONUS VIDEO: