VESNA ZMIJANAC ZA KURIR: Privilegija je biti na selu! Neću se vraćati u Beograd dok korona ne prođe

Priroda: Nikolija i Rea su bile sa mnom sedam dana, pa su otišle da malo budu s Reljom i opet će se vratiti. Ovde je normalno stanje, ljudi rade na njivama, kaže Zmijančeva

Još uvek ste na Bukulji?

- Jesam, i ovde ću i biti. Šta ću u Beogradu? Ovde je stvarno lepo, privilegija je biti na selu, van grada, van stana.

Jeste li sami na Bukulji ili je i Nikolija s vama?

- Nikolija i Rea su bile sa mnom sedam dana, pa su otišle da malo budu s Reljom i opet se vraćaju ovde. Ja nemam nameru da se vraćam u Beograd sve dok ovo traje, meni je ovde normalno stanje.

U januaru ste nam rekli da je „vrlo opasno stanje, da smo previše okupirani obavezama“, da bi trebalo da se desi neka opomena ljudima. - Eto vidite, kao da sam predvidela sve ovo. Dvadeset godina govorim da bi svako trebalo da ima makar kućicu van Beograda, radi sigurnosti. Odavno mi deluje da je svet na ivici kolapsa. To je neki moj osećaj, da nešto ne štima.

Plaši li vas ova situacija? - Ne, jer sam ja spremna na svašta nešto. Ne vidim ništa dobro, nažalost.

Šta kažu vaše komšije na Bukulji?

- Oni rade uobičajeno. Tokom dana vreme provode na svojim njivama, u baštama. Oni rade normalno, kao da se ništa ne dešava, nemaju nijedan problem. Ovde ljudi samo prate situaciju preko televizije i komentarišu „šta se to tamo dešava“. Znam neke od njih koji nisu mesecima išli u Aranđelovac, a to je šest kilometara od nas. Neki Beograd nikad nisu videli u životu i sve im je potaman.

Kad se sve ovo završi, šta mislite, hoće li ostati strah u ljudima zbog sadašnje situacije?

- Neće više ništa biti isto.

Kako to mislite?

- Lepo. Znate li vi šta znači kad planeta stane na jedan dan, kad se u državi samo jedan dan ne radi ništa? Zamislite Italiju, koja već 20 dana stoji, ništa ne radi, umrla zemlja, ili Španiju. Posle ovoga nemojte očekivati da će ikad više biti kao do pre mesec dana.

Da li je Srbija na vreme preduzeli neophodne mere?

- Apsolutno jesmo. Imali smo priliku da vidimo kako drugi rade i da to ne valja, pa smo na vreme reagovali. Ne zaboravite i to da smo mi država koja nije bila toliko bogata, bili smo prinuđeni da jedemo sa sela. Bogate zemlje se bogato i hrane, a to ne znači da ti ljudi imaju i dobar imunitet. Naprotiv. Zamislite da smo mi „hamburger deca“ kao Amerikanci, šta bi bilo? Ipak naš narod većinom ima dobar imunitet, jer sve što ste siromašniji, vi ste i zdraviji. Mi ćemo se sigurno izvući da ne poumiremo, a šta posle toga? Nadam se da neće biti nešto ozbiljno.

Videli ste da je zemljotres pogodio Zagreb, tamo imate dosta obožavalaca.

- Jako mi je žao zbog toga. Ljudi ne smeju zbog epidemije da izađu iz kuće, a onda ih još i to snađe. Imam dosta prijatelja tamo i baš sam to veoma emotivno podnela.

Imali ste zakazane nastupe sve do oktobra. Je l‘ to sve otkazano?

- Strašno, sve će to biti istumbano. Sad je trebalo da idem u Podgoricu, pa u Minhen. Imala sam dva prodata koncerta u Sava centru, trebalo je i treći da radimo. Zasad je to pomereno za 18. i 19. maj, ali kako stvari stoje, ni tada nećemo moći. Tek možda u oktobru.

Kako Nikolija sve ovo shvata i podnosi?

- Mislim da je tek sad počela da shvata ozbiljnost situacije. Šta god sam joj ja ranije govorila, ona mi kaže: „Ti si ekstremna, uvek nešto predviđaš“, a ja joj kažem: „Ja sam samo oprezna i mudra i moram da mislim, kad već ti ne misliš“ (smeh). Sva mi je slatka onako zbunjena, ne zna šta se dešava.

Voli li vaša unuka Rea da dolazi na Bukulju?

- Da, non-stop je bila napolju i igrala se. Kučići, mačići, tutnjala je samo tako. Ovde joj je raj, ne skrašava se od jutra do večeri. Zato se i vraćaju ovde, otišli su samo nakratko.

Kurir/Ivan Ercegovčević

Foto: Damir Dervišagić