Dejan Pantelić sa svojim naslednicima neguje izuzetno otvoren odnos, a dok su se pojedini roditelji mučili da vreme u karantinu provedu u miru sa decom i pronađu im adekvatnu zanimaciju - skoro dva meseca izolacije sa suprugom Mionom u porodičnom okruženju za njega nije bilo ništa neuobičajeno.

"To je bio životni čas u kome je trebalo da svi shvatimo koliko je ovo ozbiljno. Ja sam odavno naučio svoje životne časove, pa mojoj porodici i meni nije teško palo da budemo non-stop zajedno. Negde su mi neki prijatelji rekli kako je sad mnogo lepo jer ne pamte kad su porodično ručali, večerali, gledali film... Nama je to sasvim normalno", objašnjava Pantelić koji je poslednjih meseci vreme provodio u vikendici nadomak Beograda:

"Imamo jedan kućerak na lakat, kao u pesmi, on je na nekih 35 kilometara od Beograda i tu provodimo vikende, uživamo u pirodi svi zajedno. Volimo da nam je sve pod konac, da kosimo travu, deca mi pomažu. Pogotovo Vukašin, koji je peti razred i oseća potrebu da treba da pomogne u sređivanju, jer je ponosan kad mu dođu drugari na plac i vide da je sve to lepo", kaže on.

"Ono što smo supruga i ja uspeli kod naše dece da dobijemo jeste da su ponosna na nas. To je velika stvar kad njima drugari kažu da žele da se slikaju sa njegovim tatom i nije ih sramota, a znate kakva su deca u tom uzrastu. Ili Lani kad prepričaju nešto iz emisije što sam rekao, ona dođe i kaže mi svaka čast, baš sam ponosna na tebe", dodao je.

Dejan, inače, ne krije da je veliko dete:

"Bitno je da u svemu pratite svoju decu, ja i dalje tvrdim da igram bolje fudbal od Vukašina, košarku i igrice ne, tu me već šije. Pokušavam da budem dobar drug, ne klasični tata. I Miona i ja smo u duši deca. Nemojte misliti da ne zastanem pored igračaka u prodavnici, pogotovo sad kad sam putovao po belom svetu. Kao kupujem Vukašinu, gledam je l’ bih ja voleo da se time igram. Recimo, jedva čekam da odemo jednom prilikom u Diznilend svi zajedno, to mi je životna želja."

Njegova ćerka Lena jednom prilikom pokazala je da se dobro snalazi pred kamerama, dok Deki tvrdi da je još rano za ocene da li će neko od njegove dece pred kamere.

"Jednom sam pitao Novaka Đokovića da li bi voleo da se njegova deca bave tenisom, ali sam dodao: 'Nemoj da zaboraviš da je u Australiji i Americi napolju temperatura 40 stepeni, na terenu i do 50. Da li bi želeo takav život za svoju decu?' On se nasmejao i rekao: 'Ja ću im pomoći da pronađu svoj put, a da li će to biti tenis, to je na njima.' Tako i moja supruga i ja gledamo na stvari. Lana voli medije i ona bi svaki dan išla sa mnom na posao, a s druge strane, i Vukašin je dosta komunikativan i slobodan, ali ne voli da se slika. Ipak još je mali i ne zna se kuda će ga život odvesti, ali meni je drago da su oni i dalje deca. I treba da ostanu što duže."

"Mi im nikada ništa nismo uvijali u oblandu, tako je bilo i tokom ove situacije sa korona virusom. Objasnili smo da sam ja ugrožena vrsta pacijenta i da ne bi trebalo da se zarazim. Oni iako imaju dijabetes imaju jak imuni sistem i za njih nije bilo bojazni, ali su isto shvatili da moraju da budu odgovorni. Decu nikad ne treba lagati, već pričati odgovorno sa njima i odgovorati im na sva pitanja svakog dana, a vrlo su zanimljiva u tom uzrastu", ističe Pantelić.

dejan-pantelic.jpg
Foto: Marina Lopičić

Kurir.rs, M.G/Blic/Foto: Damir Dervišagić