NIKOLINA PIŠEK: Volim modu, ali ne ludim za trendovima

Voditeljka mnogih zabavnih i rijaliti programa, glumica i žena koja koja se jako dobro odeva, lepa Zagrepčanka je mnogo više od toga. Udata za antikvara Vojina Ristovića, s kojim ima ćerku Unu, protekli težak period provela je s njom i starijom ćerkom Hanom, koju je sama odgajila. Pred Nikolinom Pišek je novi posao - kreiranje dečje modne linije.

Nedavno ste bili u Splitu. Da li ste želeli malo morskog vazduha ili je u pitanju posao?

- Ne, to je naprosto bilo prvo putovanje nakon ove situacije i svega što nam se desilo. U Srbiji još nisam bila nakon karantina, a i moj suprug se zaglavio u Beogradu, tako da smo sve vreme bili razdvojeni. Razmišljam da naredne nedelje dođem u Beograd pošto je za Hrvate granica otvorena. On još ne može da uđe, nadam se da će to biti 15. juna, kada se otvaraju spoljne granice EU. Nije prijavio ni boravište u Zagrebu. Napravio je taktičku grešku koja ga je sada koštala...

ZEMLJOTRES, PANDEMIJA, IZOLACIJA Kako ste psihološki sve podneli?

- Bilo je poprilično teško, s obzirom da nas je dve nedelje posle karantina zadesio prilično jak zemljotres. Zagrebu je to teže palo nego korona. Grad nam se dramatično promenio preko noći, kao i način na koji živimo.

Vi ste sa mlađom ćerkom Unom Sofijom, koja ima pet godina, vreme pandemije proveli u rodnom Zagrebu. Da li ste bili kod svoje porodice?

- Una i ja smo bile same u trenutku zemljotresa. Moji roditelji žive na drugoj adresi, a ja u starom delu grada koji je najviše nastradao. Majka je od straha doživela čak epileptični napad, tako da smo se i tu prepali. Meni se potkrovlje urušilo i palo na auto. Starija ćerka Hana se u tom trenutku vratila iz Edinburga i imala je propisanu izolaciju. Zbog toga smo za nju iznajmili stan. Kako je i ona bila u starom delu grada, i njen stan je oštećen nakon nedelju dana, pa je prešla kod nas. Onda smo svi bili u izolaciji. Traumatično, ali - preživelo se.

NOVE DEČJE IGRE Da li je neka od ćerki nasledila vašu nestašnu prirodu?

- Ne znam u šta će se Una razviti, ali je prilično živahna. Zrelija je od svojih pet godina, mnogo toga razume. Mislim da su i deca odrasla preko noći u ovoj situaciji. Videla sam igre kojih se klinci igraju, što me je malo sablaznilo i šokiralo. Iz apsolutne nevinosti odjednom se igraju ovoga: "OK, sad je lutka umrla. Dogovorićemo se da li je umrla od korone ili zemljotresa!" I mi smo svašta prošli, ali i deci je promenjen doživljaj sveta, preuranjeno za njihov uzrast.

Čime se bavi Hana? Između nje i Une je prilična razlika u godinama.

- Hana studira medicinu u Edinburgu. Una studira vrtić (smeh). Jeste velika razlika, ali vole se seke. Ne možemo baš govoriti o nekom igranju, ali mlađa mnogo uči od starije. Hana ima mnogo obaveza, školska godina je prekinuta, pa je pratila nastavu onlajn. Una je patila za svojim društvom.

Je li patila za tatom, da li vam je nedostajao?

- Naravno da jeste. Redovno smo se čuli i viđali onlajn, Una je čak izmislila kako će se i igrati sa taticom putem video-poziva. Snađu se ljudi u svim situacijama, to je najlepše u ovoj priči.

ODEĆA GOVORI O NAMA Uvek hvale ne samo vašu lepotu već i dobar ukus u odevanju. Jeste li ga nasledili od majke, koja je jedno vreme bila kostimograf u pozorištu?

- Mama me je oblačila po svom ukusu, a ja sam pružala otpor, poput svih klinaca. Kad danas gledam fotografije, sve mi se sviđa. Tada sam htela da budem što sličnija krdu u kom sam se kretala, bila pankerka, rokerka, hevi metalka... Htela sam da se odlepim od roditelja, što je prirodno u odrastanju. Prevazišla sam tu buntovničku fazu. Naučila sam se da nosim ono što mi paše i što je udobno. Volim modu, ali ne ludim za trendovima. Mi nosimo odeću, a ne ona nas. Odećom komuniciramo, pričamo o sebi neke stvari, hteli ili ne.

Sa putovanja u Split objavljena je vaša fotografija, sve izgleda skupo i firmirano. Dobro ste izgledali.

- Ništa nije bilo firmirano! Sad sam u fazi ženstvene elegancije. Daleko od toga da nosim samo firmirane stvari. Treba voleti ono što oblačite i biti uveren da vam dobro stoji. Nije nužno da sve na vama bude skupo. Eto, rekli ste da sam bila dobro obučena, a ja vam tvrdim da nisam imala ništa firmirano. Kupujem stvari koje nosim po 10 godina. Oblačim samo ono što mi se sviđa.

BEOGRAD I ZAGREB Srbi su uvek padali na Dalmatinke i Zagrepčanke. Kakva je razlika između žena u Beogradu i Zagrebu što se izgleda tiče?

- Dalmatinke su mediteranski neopterećene, glasne i verbalno i u modnom izražavanju. Vole da vrište bojama, dekolteima i mini-suknjama. Imaju šta da pokažu i ne stide se toga. Zagrepčanke to mnogo ređe praktikuju... Tamo se retko preko dana viđa visoka potpetica, sve je decentnije i svedenije, neguju zapadnoevropski šik. Razlika između Srpkinja i Hrvatica je ono čemu Hrvati aplaudiraju: ne stide se da pokažu svoju ženstvenost, kod njih je sve "na izvol'te". Možda to pokazuje nesigurnost i podređenost, jer je više podilaženje muškom nego ženskom ukusu. A možda i ne. Ponekad ta ultimativna golišavost izgleda kao razmena dobara: ja tebi nudim ovo, a ti meni? Možda grešim. Ali neki vid porno-mejnstrima je sveprisutan, kako u pop-trep kulturi, tako i na ulici. Da Srpkinje imaju šta da pokažu - nema debate. Da su zgodne - jesu. Da Hrvati sline nad njima - sline.

Gde dobijate više komplimenata, u Beogradu ili Zagrebu?

- U Beogradu. Hrvatice su dosta kritične prema hrvatskim muškarcima, koji deluju kastrirano. Boje se prići ženama, valjda se boje odbijanja. Ne znam u čemu je problem. Srbi sa svojom muškošću nemaju problem, ali znaju da budu agresivniji nego što prija.

Vaš suprug nije bio takav?

- Od Hrvata je bio bitno agresivniji u pristupu. Svaka žena voli da dobije kompliment, ako nije vulgaran i ne podrazumeva aktivnost na koju nije spremna. A moj muž je imao stila.

Jeste li zadovoljni svojim načinom života? - Prezadovoljna sam. Nemamo dramatičnih finansijskih problema, svi smo manje-više zdravi i ne znam šta bih više mogla da tražim od života.

kurir.rs/Lj.Jorgovanović, Foto: Privatna arhiva