Romana Panić moći će da izađe iz zatvora već 3. avgusta, jer će tada odslužiti dve trećine kazne od dva meseca, na koliko je osuđena 24. juna zato što je zajedno s partnerom Filipom Mrkajićem pljačkala bankomate u Brizbejnu.

Prema zakonima Australije, svaki zatvorenik koji je počinio lakše krivično delo ima pravo da zatraži prevremeni otpust ukoliko ispunjava određene kriterijume, između ostalog i dobro ponašanje, saradnju, pokajanje. U slučaju pevačice, već početkom sledećeg meseca ona će steći uslov da se nađe na slobodi, s tim što ni tada neće smeti da napusti daleki kontinent.

2040743-bank-edit.jpg
Foto: Shutterstock, Facebook Printscreen, Instagram Printscreen

Kako su nam objasnili izvori iz Brizbejna, a i na osnovu presude suda objavljene u tamošnjim medijima, Romana je osuđena na godinu dana zatvora, a Mrkajić na 18 meseci, s tim što je ona obavezna da u ćeliji provede 60 dana. Ostatak kazne će provesti na slobodi, ali je obavezna da se jednom nedeljno prijavi u policijskoj stanici u Brizbejnu, gde se u bazu podataka unosi činjenično stanje da osuđenik nije napustio teritoriju na kojoj je počinio krivično delo. Za to vreme, a pre kraja isteka pune kazne, Panićeva i njen partner Mrkajić moraju da vrate novac za koji je istragom utvrđeno da je ukraden s bankomata. U pitanju je suma nešto veća od 23.500 dolara, što je oko 14.000 evra.

screenshot-1.jpg
Foto: Instagram Printscreen

Biće joj dozvoljeno da boravi u smeštaju koji sama odabere, bilo da je u pitanju sopstveno rentiranje stana ili da bude kod nekog poznanika, rođaka, prijatelja, ali ne sme menjati adresu pre nego što o tome obavesti policiju. Za sve osuđenike koji nemaju mogućnosti za sopstveni smeštaj Australija ima migracione centre, gde su smešteni ljudi koji čekaju deportaciju u matične države bilo da su počinili neko krivično delo ili su jednostavno uhvaćeni bez boravišne vize na njihovoj teritoriji.

U Romaninom slučaju, uzimajući u obzir da nema novčanih sredstava, verovatno će se odlučiti za drugu opciju, pa će do juna 2021. biti u ekstradicionom smeštaju u Brizbejnu (Brisbane Immigration Transit Accommodation), koji u tom gradu postoji od 2008. godine. Zatvorenici u Australiji koji prihvate da kroz rad nadoknade štetu koju su napravili između ostalog bivaju raspoređeni da čiste ulice, peru grafite i uređuju zelenilo.

Ivan Ercegovčević/ foto: Damir Dervišagić