IMAM FIRMU, PLAĆAM TROŠKOVE, A NEMAM UNOS PARA: Goca Tržan priznala sa čime se suočava, ali je sa JEDNIM naučila da ŽIVI

Goca Tržan kaže da bi bilo glupo da kuka kada su svi u istom sosu zbog virusa korona, ali da bez obzira na to što nema nastupe ima prihode jer je godinama unazad ulagala u svoje ime.

Koliko te je virus korona poremetio na poslovnom planu, pa je samim tim uticao na tvoje finansije?

- Mislim da je ova situacija sa pandemijom sve pogodila, a ne samo mene. Pa je samim tim nevaspitano i nekulturno da samo ja nešto kukam, jer radim posao koji donosi vrlo pristojan novac i imam sreće da sam investirala u neke druge stvari, pre svega u svoje ime i prezime, pa nadalje. Tako da još imam prihode od kojih mogu da živim a da ne udaram glavom o zid. Ali je teška situacija izuzetno i to moram da priznam. Ja imam firmu, moj muž ima firmu, mi moramo da plaćamo sve troškove svojih firmi a da nemamo nikakav unos para, zato što nam je posao sveden na neke sasvim druge stvari. Tako da korona naravno utiče na finansije, ali ja sam osoba koja je naučila da živi podjednako dobro sa 100 i sa 50.000 dinara.

Neko si ko je vrlo iskren, čak si u jednoj emisiji rekla da znaš da si ljudima iritantna. Da li te to dotiče?

- Ništa me to previše ne dodiruje. Mene zapravo 99,99 ljudi uopšte ne poznaje, pa me vrlo malo dotiče šta zapravo misle o meni. Postoji velika mogućnost da te ioni koji žive s tobom do kraja ne poznaju. To se često ispostavi. Tako da je dobro kada je moj posao u pitanju da ljude na ostavljaš ravnodušnima. To je najvažnije.

Koju grešku iz prošlosti bi rado izbrisala a da se ne kaješ ni sekund?

- Nisam osoba koja se osvrće na prošlost i smatra svoje postupke greškama. Svaka greška je bila jedan stepenik ka učenju nečega novog. Ne bih ništa brisala i ne kajem se ni zbog čega, a napravila sam puno grešaka u životu. Neka to bude deo mog života koji me je isklesao u ovo što sam sada.

Tvoja ćerka Lena je tinejdžerka. Da li je proveravaš, pratiš? Od čega te je najviše strah kada je njeno odrastanje u pitanju?

- Tinejdžerka je, ali se trudim da sa svojim detetom ostvarujem odnos koji se pre svega gradi na poverenju i stalno pokušavam da joj objasnim koliko je poverenje jedna krhka i fragilna stvar. Poverenje je nešto što moraš da gradiš, na čemu moraš da radiš, godinama da se trudiš, a srušiš ga, kao šta kažu, ko kulu od karata. Ne plašim se, zato što se trudimo da je nas dvoje vaspitavamo kao jednu zdravu, odgovornu, socijalno inteligentnu i samostalnu osobu. Praviće greške, pravili smo ih i mi kada smo bili klinci, ali tu su roditelji. Ne pratim je, ne uhodim, ali ako osetim za to potrebu, neću oklevati. Ali kontrolišem koliko mogu, pre svega socijalne mreže, njene kontakte, gde ide, šta radi. Trudim se da ima poverenje u mene, da može sve da mi kaže, da zna da sam ja nekada bila tinejdžer i da ima pravo na greške, ali da nema pravo na laž.

Da li si do sada imala pozive za rijaliti, ako izbegnemo priču o "Survajveru"? Da li postoji nešto što bi te nateralo da uđeš u rijaliti?

- Bila sam deo "Survajvera" kao jednog od ultimativno, što se mene tiče, najizazovnijih rijalitija. Bila sam u finalu i, što se tiče mene, dosta. To je jedini rijaliti u kojem bih učestovala zato što je to rijaliti koji se ne zasniva na socijalnom eksperimentu, na način da te zatvore kao pacova u zatvoren prostor. "Survajver" je socijalni eksperiment gde te puštaju da se stvarno boriš. Da se ne bori publika za tebe, već da se boriš sam među ljudima. Te fore ne možeš publiku slagati, i te tako možeš. Svedoci smo toga već decenijama. Ali kada si na ostrvu, zatvoren među ljudima, kada igraš šah sa ljudima, onda je vrlo nezgodno. Tako da bih se u "Survajver" odmah sutra vratila.

Kurir.rs/K.Đ/Blic, Foto: Printscreen/AmiG