CAKANA OTVORILA DUŠU POSLE SESTRINE BORBE SA KORONOM: Ne želim da se sećam tih stvari, bila je na ivici života i SMRTI!

Popularna pevačica Dragica Radosavljević Cakana je otvorila dušu i otkrila kako se ona držala u vreme koronavirusa, kako se osećala dok joj se sestra bila u bolnici, a ona nije mogla da je poseti, da li je u finansijskoj krizi kao veliki broj njenih kolega.

Mnoge vaše kolege se žale na finansijsku krizu i nedostatak nastupa – ima li krize kod vas?

"Krize ima svuda, ne samo kod nas. Nastupa nema i, nažalost, neće ih ni biti u skorije vreme. Navikli smo da živimo drugačiji život, sa malo više novca. Naš život je skuplji u odnosu na život nekog radnika. Drugačije se živi, drugačije su navike, standardi su drugačiji. Moja sestra, na primer, živi sa veoma malo para i ona je navikla na to. Ja prosto nisam navikla i treba da se naviknem, da ne budem alava na sve što vidim, iako ja to nisam, umem ja i skromno da živim. Nikad nisam bila prebogata, živela sam uvek normalno, možda samo malo bolje od drugih. Ispostavilo se da možemo brzo da se priviknemo i na to da nemamo, da ne možemo da se pružimo baš koliko bismo hteli. Ovo je taman situacija da se naviknemo na neki pristojan i normalan život, da kažem. Bitno je samo da smo zdravi. I temperaturu kad imamo, razmišljamo jedino „jao, samo da nemam temperaturu, samo da sam zdrava”, tako da sve ostalo pada u vodu.

Kako ste izdržali samoizolaciju i plašite li se možda da ćemo ponovo biti prinuđeni na nju?

"Uopšte se ne plašim i ne smeta mi da nas zatvore. Mislim da nam je grad čistiji kad nas malo zatvore i kad ne jurcamo kao „lude Naste” i zunzare po njemu. Naš grad se pretvorio u Bangladeš što se tiče automobila. Prosto je neverovatno koliko se ovaj Beograd proseljačio. Ljudi prosto nemaju odnos prema zdravom životu, ne pada im na pamet da sednu na bicikl, da malo pešaće, ne moraju kolima baš svuda. Ja živim van grada već 20 godina često biciklom odem do Ade Ciganlije i to mi prija. Meni koronavirus nije teško pao, jer živim isto kao što sam živela bez korone. Ne izlazim mnogo, s prijateljima se družim, s tim što se pazimo, možda malo ređe viđamo. Shvatila sam da ćemo moj muž i ja kad on ode u penziju lepo da živimo i dobro da se slažemo. Ništa mi nije teško palo. Srećom, ja imam dvorište i kuću, a žao mi je ljudi koji žive u stanovima možda čak i bez terase."

Sestra vam je bila zaražena koronavirusom, a vi niste mogli da odete da je vidite – kako ste se tada osećali i kako je ona danas?

"Ne može ni da se opiše kako se neko oseća kad zna da mu je najrođenije na ivici života i smrti. To su strašne stvari kojih ne želim ni da se sećam. Moja sestra je sada dobro i sad često ide na testiranja. Otkako je ozdravila bila je na četiri testiranja i negativna je, na sreću. Mama je dobro, bile su obe u Beogradu mesec dana, pa sam ja vodila računa o njoj. Bilo je teško, ne mogu da kažem da je bilo lako, moja sestra je sada dobro, iako se ona vodi time da je i dalje ugrožena kao neko je preležao koronu. Ja mislim da su ti ljudi ipak najugroženiji i dalje pošto niko ne zna da nam objasni kakav je ovo virus, pa joj savetujem da se ne druži mnogo, čega se ona i pridržava."

BONUS VIDEO:

Kurir.rs/24sedam.rs/M.M.