DŽEJOV DRUG OTKRIVA: Nisu mu dali da ide kući iz doma, pa je zapevao Nedelja, najtužniji je bio zbog toga što majka nije DOLAZILA

Anastas Skakoski (62), koji je sedamdesetih bio štićenik doma zajedno sa Džejom Ramadanovskim, ispričao je za Kurir svoja sećanja na taj period i otkrio neke zanimljive detalja iz života slavnog pevača.

- Dete od deset godina, poslušno i drago svima. Slušao je vaspitače, jeste imao neke ispade, normalno, ali su mu to tolerisali jer je uvek bio veseo, vedrog duha. Sećam se jedne situacije, povredio je nogu i bila mu je u gipsu, pa je napravio neku glupost i vaspitač je hteo da ga bije, a on se u takvom stanju popeo na drvo. Mene su jednom ošišali na ćelavo jer nisam bio dobar, a kad su Džeja hteli da ošišaju, on je rekao: "Pa ja ionako imam malo kose, šta ćete meni da odsečete?" - priča Anastas.

U periodu kad su obojica bili štićenici doma, sniman je film "Specijalno vaspitanje".

- Moj vaspitač Miroslav Simić je pisao scenario. Ali Džeju, kao ni drugoj deci romske nacionalnosti, nisu dali da budu statisti, ne znam zašto. Druga deca iz doma su se pojavljivala u kadrovima. Džeja je jako bolelo što mu majka nije dolazila u posete. Mnogo je bio tužan i povređen. Jednom, kad je bio nestašan i nisu hteli da ga puste u subotu po podne da ide kući, što je bio običaj, on je onako tužan pevušio "Nedelja, a mene s vama nema". To je kasnije ispričao Marini Tucaković i ona je napisala maestralan tekst za pesmu "Nedelja" - otkriva Skakoski.

Kad su napustili Zavod za vaspitanje, Anastas i Džej sretali su se povremeno, ali su obojica nastavila da pomažu deci u domu, gde su proveli godine odrastanja.

- Sreli smo se u Dobanovcima, mislim da je bila 1991, on je pevao i ostavio je za mene mesto u prvom redu. Još davno mi je upravnik doma Dragan Rolović pričao da Džej stalno donosi poklone deci, karte za svoje koncerte i za koncerte svojih kolega. Umeo je do donese 500 evra, sitno po 20, pa da podeli tim mališanima. Šta da vam kažem, lako je postati ličnost ako su vam roditelji advokati, biznismeni... Ali odrastati u domu, žickati na ulici, skupljati pikavce, čekati da vam neko udeli nešto, teško je, mnogo je teško - završava Skakoski.

Ivan Ercegovčević / foto: Privatna arhiva