DEA ĐURĐEVIĆ JEDNOM REČENICOM USPELA SVIMA DA IZMAMI OSMEH: Otkrila šta joj je bila najveća SREĆA i dobila GROMOGLASAN APLAUZ

Dea Đurđević izmamila je svima osmeh na lice posle jednog pitanja.

"Moja najveća sreća čini mi se u svemu je bila kad sam opet prohodala. I ne traje kratko, prvi dan sedneš, super, onda sediš dan i po, pa onda ustaneš, napraviš korak, dva napred, jedan unazad i onda kreneš da hodaš. Fora je da sebi daš kratke ciljeve i onda si stalno srećan, u tom kontinuitetu, varaš svoj mozak da ti je uvek lepo. Da se probudiš u svom krevetu i da ideš u svoj toalet, koliko god glupo zvučalo, to je velika stvar i neke stvari koje se podrazumevaju, ljudi to zaborave. U prvom momentu kad me je udario autobus i kad mi je ruka bila ovde, prve tri stvari koje su mi pale na pamet: zašto Mlađi nisam rekla da ga volim kad sam krenula iz kuće nego sam rekla: "Vidimo se na poslu", drugo zašto se mami nisam zahvalila za to što me je vaspitala i što je ceo život dala meni, i treća zašto nisam zvala babu. Nema život u slikama, to je ozbiljna budalaština. Tri puta sam umrla i od toga se dva puta sećam i njih troje su mi svaki put bili u glavi. Sve što se podrazumeva je ustvari najvrednije, a mi to ne vidimo, to su stvari koje su najvažnije u životu ", istakla je Dea u emisiji "Magazin IN" i dobila gromoglasan aplauz svih u studiju.

Dea je imala veliki broj operacija posle nesreće koja ju je zadesila kad joj je otkinuta ruka.

"Imala sam 21 operaciju i gotovo sve su bile teške. Većina je bila borba za život, borba da dišem i da srce počne opet da kuca. O ruci je odlično brinuo dr Marko Bumbaširević, ali život su mi spasili doktori Vojnomedicinske akademije, na čelu sa pukovnikom dr Miroslavom Vukosavljevićem, načelnikom. Nekoliko puta sam prestajala da dišem. Srce je prestalo da kuca. Vratili su mi u funkciju i karlicu, kičmu, učili me opet da hodam...", rekla je Dea početkom godine za "Novosti", pa dodala:

"I dan - danas je izuzetno bolno, ali manje nego ranije. Nekada su morali da me uspavljuju zbog jačine bolova, iako sam bila 24 sata na morfijumu i na svaka četiri sata sam dobijala dodatne analgetike. Sada imam kombinacije lekova koje uzimam tri puta dnevno i učim da se nosim sa bolom, jer ti lekovi samo umanjuju intenzitet bola, ne dovode do njegovog prestanka. Takođe, moj fizioterapeut Milan se raduje kada me ruka boli i kaže da je to dobar znak, da ona oživljava."

BONUS VIDEO:

Kurir.rs/K.Đ.