NE MOŽE BEZ POROKA NI POD STARE DANE! LEPA LUKIĆ: Kad god imam vremena, idem u kazino

Lepa Lukić juče je primila vakcinu protiv virusa korona i spremna je da se vrati starim životnim navikama. Od nekih zadovoljstava nije htela sebe da liši ni tokom pandemije, kao što je odlazak u kazino. Po prvi put pevačica je pričala o tome u intervju za Kurir, kao i o drugim temama. - Primila sam vakcinu protiv korone juče ujutru. Ne zato što smatram da će mi biti bolje, jer meni nije ništa, nego da ne bi bilo nešto. Nedostaje li vam publika i koncerti? - Ne, jer ja nisam preterano putovala ni nastupala ni ranije pre korone da bi mi nedostajala publika nesto naročito. Ja sam gostovala po Kanadi, ponekad bih skoknula do Amerike, jer ja imam njihov pasoš. Znaci, uštedeli ste za crne dane, čim nemate potrebu za mikrofonom. Sigurno vam je dobra i penzija. - Imam neka svoja zadovoljstva na koje volim da potrošim i za to ne žalim. Koja su to zadovoljstva? - Volim da odem do prodavnice, idem da pravim nokte, do banke, kazina... Ništa ja svoje navike nisam promenila, meni sve isto kao i pre korone. Spomenuli ste kazino. Jedan paparaco vas je letos uhvatio u kockarnici. - Nek su, baš me briga. Ja za svoje pare mogu da idem i da radim šta hoću. Ne znam šta to koga briga. Volim da igram ponekad, to nisam ni krila, narodu to ne smeta. Kad god imam vremena odem i odigram neku partiju. Ružno je što pojedini novinari govore da ja visim u kazinu. Ja se čuvam, ipak sam u godinama, nosim masku, ali me opet prepoznaju. Kad nemam nekih obaveza, odem na partiju, dve pokera i neću nikome da se pravdam zbog toga. Zovu li vas mlađe kolege da pitaju kako ste, treba li vam nešto? Ipak ste po godinama ugrožena grupa? - Ma kakve mlađe kolege? Oni ne umeju ni dobar dan da kažu. Zvali su me Merima Njegomir, Ana Bekuta, Zorica Brunclik, Snežana Đurišić, Era Ojdanić. Ovi drugi me ne interesuju u životu. Jel svi oni nude pomoć svojoj staroj drugarici? - Nude sve što treba, ali nema potrebe. Ja idem sama, a imam i ženu koja mi pomaže. Zvali su me i volonteri iz opštine Čukarica, nudili pomoć i donosili sve što mi je trebalo.

Koliko vama treba za mesec dana pristojnog života? Miroslavu Iliću je malo 3000 evra. - Mnogo manje nego njemu, to je sve preterivanje. Pa ja toliko ne potrošim ni u Kanadi, a tamo je sve jako skupo. Ljudi vole da fantaziraju i preuveličavaju stvari. Izgledate dobro za svoje godine. Šta je tajna vašeg izgleda? Neka estetska intervencija ili "majka priroda"? - Ma kakve operacije, ne. Ja volim svoje lice i ništa ne bih operisala. Ne sviđa mi se ni kad drugi promene lični opis. Genetika je samo u pitanju, negujem se i čuvam.

Bili ste izuzetno bliski sa pokojnom Silvanom Armenulić. Pričali ste jednom da ste imali i neki tajni dogovor? - Ja sam prvo postala poznata i popularnija od nje. Silvana je pevala u Skadarliji i snimila pesmu "Šta će mi život, bez tebe dragi?", s kojom su ljudi čuli za nju. Onda su ljudi pričali, da smo mi kao neke rivalke, ali kad nema toga, onda nije ni interesantno. Pola stare Jugoslavije je bilo za mene, a druga polovina za Silvanu. Tad smo nas dve napravile dogovor da idemo po stadionima da pevamo zajedno na velikim koncertima, da dobro zaradimo, baš nas je bilo briga za koga će da navijaju, ili koga više vole. To smo se bile dogovorile i baš tada je poginula. Da li bi Silvana bila popularna i danas, da je ostala živa? Kako bi se ona snašla u ovim vremenima, koja nisu ni nalik onima kad ste bili na vrhuncu popularnosti? - Da, možda i još popularnija nego tada. Verujem da bi se snašla.

kurir.rs/A. Panić

BONUS VIDEO: