JEDAN DAN DŽAK PARA, SUTRA NEMAMO ŠTA DA JEDEMO! Zlata iskreno o PRIVATNOSTI: Nijednu knjigu nisam pročitala! Pričala i o POROCIMA

Zlata Petrović postala je prepoznatljiva kao jedinstvena pojava na javnoj sceni po tome što je neko ko sve vrline i mane, teškoće i uspehe, pobede i poraze nikad ne skriva, već o njima govori otvoreno.

Šta mišliš, zbog čega se kockala?

- Kažu da se najinteligentniji ljudi obično odaju porocima, tu nekako pronalazim utehu. Ona je u svemu bila najbolja. U kući, na njivi, u kafani... Bila je nenormalno lepa. Njena transformacija me je oduvek oduševljavala. To je kao kad gledaš neki film u kom ti se pojavljuje neka žena iz njive, raspojasana i prljava, a već za pola sata je vidiš našminkanu od glave do pete i ispred sebe imaš lepoticu. Tada nije bilo mikrofona i pojačala, nego se pevačica popne na sto i peva. Sve to je činilo nju, ali očigledno je u sebi nosila i tu sklonost ka porocima.

Imaš li ti neki porok?

- Sve sam probala, ali s merom. Jedino nikad nisam pušila trave niti koristila droge. Ne znam ni kako se to unosi. Volim kafanu, volim da se napijem, ponekad i pogrešim, ali znam granicu i zbog toga sam ponosna na sebe.

Da li je deo sudbine i tvoja udaja u mladim godinama?

- Udala sam se u 16. godini za čoveka koga nisam volela. Završila sam osmi razred, trebalo je da idem dalje na školovanje, međutim, to se nije dogodilo. Tako je tada bilo... Ako ne ideš u školu, udaju te. Iako je u toj porodici sve bilo divno, ja nisam volela. Nek mi oprosti i taj dečko i svi, ali smatrala sam da sam najnesrećnija na svetu.

Ti si pobegla iz te zajednice. Da li ste se posle sreli?

- Da, da... Znam i njegovu decu, znala sam i njegovu suprugu, koja je, nažalost, preminula. Da nije bilo tog neželjenog braka, ne bih se bavila ovim poslom. Generalno, nisam volela posao pevačice. Kad je moja majka dolazila kući, između nje i očuha, koji ju je mnogo voleo, bilo je svađa, tuča i ljubomore, te zbog toga nisam volela da pevam. Ja jednostavno nisam znala da li to znam. Ali, nakon što sam pobegla, otišla sam u pevačice.

Za tebe je specifično i to što nikad nisi skrivala svoje poreklo...

– Moja majka je bila Romkinja, tata Crnogorac. Kada je trebalo da svom starijem sinu objasnim ko je njegova baba, imao je oko osam godina i to je njemu predstavljalo problem jer se plašio šta će ljudi da kažu. Rekla sam mu – ako misli da će neko da ga osudi što mu je majka Ciganka, onda ne mora ni da se druži s tom decom. To je dobro jer si u startu načisto sa svojim drugarima i prijateljima. Trebalo mu je vremena da to usvoji. Tako je na mojoj svadbi s Pejom on imao 12 godina, tu su bile moje sestre i majka, koji su tamnoputi, dok je cela familija sa očeve strane svetle puti. Sve kolege su odlazile da pevaju mojoj majci. Tada je mog Mikija drug pitao ko su ti ljudi, jer se vidno razlikuju od nas, a on je rekao: 'To su neki naši kumovi iz Grčke' (smeh). Godinama kasnije sam saznala za to i pitam ga: 'Je li, Miki, nisam znala da smo mi Grci', i tek onda smo seli i pričali o tome. On sada svoje poreklo mnogo voli i ponosi se.

Spominješ oca, njega si upoznala tek kad si odrasla?

- U svojoj 20. godini. Bolje ikad nego nikad. I onda sudbina tako odredi da i njega i njegovu suprugu ja sahranim, jer je i moj brat po ocu, koga sam jedino imala, umro pre tri godine. Zbog toga što sam rasla bez njega, moguće je da u drugim ljudima stalno tražim ljubav, srce i dušu. Iako sam očuha volela najviše na svetu. On nikada nije govorio da ima dva sina, već je uvek govorio da ima troje dece.

Sve tvoje ljubavi su bile burne. Smatraš li da u ljudima budiš neku posebnu energiju ili je u pitanju nešto drugo?

- Kada o tome razmišljam, uvek se nekako osvrnem na genetiku. Gledam svoju majku i koliko nas dve ličimo, preslikane smo. Imamo istu gestikulaciju, ponašanje, oči... Možda nas i to povezuje. Ipak, ne bih da neko pomisli da sam bez duše, samoživa. Kada nekog ne mogu više da volim, a on mene i dalje voli, tužna sam. Treba mi dosta vremena da to prebrodim.

Da li si ostavljala ili si ostavljana?

- Kad sam mislila da će neko da me ostavi, onda bih ga preduhitrila i ja sam ostavljala. Ne volim da gubim.

Kad spominjemo gubitke, Šaban Šaulić je, kao Hasanov brat i tvoj kolega, bio ozbiljan deo tvog života. Kako si se suočila s tim gubitkom?

- Kad se setim Šabana, setim se koliko treba da budeš veliki da bi bio običan. Mogao je sebi da priušti sve i svašta, a on je bio nenormalno normalan, običan i jednostavan. Na tim romskim svadbama na kojima smo radili bilo je svega i svačega od hrane, ali on je uvek imao neku svoju kesicu u kojoj je nosio neku salamicu i paštetu koje je voleo. Ja se čudim šta će mu to, a on mi kaže: 'Ma ćuti. Ti si blesava i luda. Videćeš ti na fajrontu kad mi ogladnimo'. I tako je i bilo. Nikad u životu on nije rekao: 'Ja sam kralj'. A on stvarno jeste bio kralj i ljudi su mu se dodvoravali, donosili su mu sve živo, mogao je da ima šta god da je tražio. Ali ne! On je bio jednostavno običan.

A kakvo ti je sećanje na Džeja? Pred kraj njegovog života pričalo se da su ga mnogi izbegavali?

- Mislim da je on bio spreman na to. On je živeo 200 na sat, a tako je i otišao. Svi nas nekad odbace, pa čak i u porodici. To je život. Mislim da nikada nije razmišljao o tome da li je odbačen ili ne. On je voleo pa je voleo. Samo je hteo nekoga da usreći, zato što je kao dete živeo teško, pa mu je bog dao da napravi karijeru i ima novac. Nijednog trenutka nije tražio da mu neko vrati. On jeste živeo tako kako je živeo, ali nama niko ne može da pomogne. Mi smo sami sebi najveći prijatelji i neprijatelji. Ne može niko mene da natera da radim nešto ako neću. Sada pijem, a sutra ne znam da li ću postati najveći narkoman, jer ne znam gde me vodi život. A kunem vam se u majčin grob da ne znam ni gde se droga stavlja ni kako se uzima.

Sa druge strane, umeš da popiješ?

- O ovome nikad nisam pričala. Imali smo ljubimca zeca, ja sam se jednom napila i došla kući. On je bio na terasi pokisao, a deca su spavala na spratu. Bilo mi ga žao, pustila sam ga, a on je počeo da beži po kući. Naravno, ja pijana, dva sata sam ga jurila, a znam da su oni glodari, mogu da pregrizu žicu i onda bi izbio kurcšlus i gotovo, izgore nam kuća. Onda sam rekla: 'Zapamtićeš me!' i dogovorila se sa sinom kroz neke dve-tri nedelje ga odvedemo u zoološki vrt.

Da li ti je nekad žao što se nisi više školovala?

- Nikad nisam pročitala knjigu. Ja to nisam stigla da radim, a i nešto nemam nikakvu želju i volju. Čitala sam lektiru jer sam morala, i to je to. Razmišljala sam nekad o školovanju, ali shvatila sam da su me moje pevanje i život naučili da upoznam ljude. Za mene je svaki čovek knjiga. Ne mislim da bih bila pametnija da sam završila neke fakultete.

Kakvo je tvoje trenutno emotivno stanje?

- Nikakvo. Valjda je takav period naišao, pa bože moj.

Imaš li neku "hitnu pomoć"?

- Ja to zovem hitna pomoć kad se desi nešto a da niste u vezi. To je super. Ja bih mogla sad, kao i svaka žena, da budem sa petoro njih, ali ništa ne radim bez emocije.

Kako ti tako grešna uspevaš da sediš sa ovim sveticama sa scene u istom društvu?

- Imam toliko svog đubreta kući da ga neću očistiti da čistim do kraja života. Ne bavim se tuđim poslom. Imam moju Gocu (Božinovsku) i moju Vanesu (Šokčić), s kojima se družim. Mi smo na istoj talasnoj dužini. Što se estrade tiče, znamo dobro ko je kakav čovek, ko je kakva žena u braku... Previše bi bilo dobrih žena da sam i ja sa njima, tj. na toj strani, tako da mora neko da iskoči...

I dan-danas si u dobrim odnosima sa oba svoja bivša muža, a i sa njihovim ženama.

- I Hasan i Peja imaju dobre žene, koje volim, a i one mene vole. Kud ćeš bolje! Smatram da ne bih bila dobra majka kada bih uskratila očinsku ljubav svojoj deci. Oni će biti moji najbolji prijatelji do kraja života, a oni znaju da uvek postoji jedna Zlata, koja je tu za njih.

Da li si takva i prema ostalim muškarcima koji su ulazili u tvoj emotivni život?

- Jesam. Sa svima njima sam ostala veliki prijatelj, a što je najbolja stvar, sa njihovim ženama sam super – neverovatno, ali je tako. Ja sam pričala da sam bila i ljubavnica, ali nikome nisam pravila problem...

Vratila si ih bolje, je l' da?

"Ljudi u svojim brakovima imaju krize. Žene tačno znaju da njihovi muškarci lutaju. Ne postoji bolja ljubavnica od Zlate Petrović, jer ona ne ruši ničiji brak, ne razvodi nikog, ne uzima nikome novac, muž na vreme mora da im se vrati kući. Meni treba samo da mi bude lepo s nekim, i to je to. Ja sam ostvarila sebe u svakom smislu, kao majka i baka, finansijski sve te neke stvari sam sama uradila, tako da meni samo treba neko da mi bude lepo, a da mu pokvarim nešto, to nikako!", rekla je Zlata u emisiji "Pečat u vremenu".

Bonus video:

Kurir.rs/K.Đ.