BILA JE LJUBAV NA PRVI POGLED, A POSLE JE TRAGIČNO NASTRADALA Muž Silvane Armenulić o BOLNOJ TEMI, nikad nije preboleo njenu smrt

Pevačica Silvana Armenulić tragično je izgubila život u oktobru 1976. u saobraćajnoj nesreći na autoputu Beograd - Niš.

U ispovesti za Kurir, Radmilo je govorio o svom životu, te se prisetio i supruge i tragedije u kojoj je nastradala.

- Rano sam se oženio prvi put. Bilo je to 1962. godine. Silvana je nesrećno nastradala 1976. godine, pa sam se posle 13 godina ponovo oženio, i to Mirom, koju sam dugo poznavao. Silvanu sam upoznao u hotelu "Grand", tamo je pevala. Jedan moj prijatelj, nažalost pokojni, Koča, čija je žena isto pevala, bio navalio: "Ajde da odemo u 'Grand', ajde da odemo!" I odemo. Silvana je pevala neku pesmu i ja sam joj rekao da ne peva dobro i da ja znam reči. Zapisao sam joj reči i sećam se da je posle pevala baš onako kako sam joj napisao. To je, takoreći, bila ljubav na prvi pogled. Ona se u to vreme zabavljala sa jednim apotekarom, ubrzo su raskinuli i mi smo krenuli. Venčali smo se, ja sam otišao u Nemačku, tada mi se rodila i ćerka, pa su njih dve dolazile kod mene. Silvana je u to vreme postala mnogo popularna, posle serije "Ljubav na seoski način". I život joj se završio tragično. Ne volim mnogo ni da pričam o tome.

Saobraćajna nesreća

- Vraćala se iz Aleksandrovca i u jednom trenutku ju je zabolela glava. Pevala je tamo u nekoj kafani i udarila glavom u neki šiljak, pa se s Miodragom Jašarevićem promenila u Kolarima i on je seo za volan. Da li je pao u šećernu komu ili je zaspao, šta se desilo, to se ne zna ni dan-danas. On inače nije vozio brzo, a tada se valjda oslonio na gas i direktno su udarili u kamion. Na mestu su ostali mrtvi on, Silvana i njena sestra Mirjana, koja je bila u drugom stanju. I to je cela priča.

Ne podnosim poraze

- Što se tiče velikih životnih radosti, kad me već pitate, velika je, naravno, bila rođenje moje ćerke, svi u porodici su se radovali, nema tu šta. Pa onda rođenje unuka. E, a najveća teniska radost je kad smo dobili Francuze u Beogradu 1985. godine, jer su oni bili izraziti favoriti sa tri igrača iz top deset. To niko nije verovao, bila je stvarno ogromna radost. Ma, svi uspesi su me radovali! Kad mi kažu da se u porazu uči... To... Ma... Ja poraze nisam podnosio. Mnogi neće da priznaju da je tako.

Kurir.rs/G.F.

BONUS VIDEO: