EMOTIVNA ISPOVEST OGNJENA AMIDŽIĆA: Mama me posle očeve smrti ZAKLELA na OVO, kad je Madžgalj umro BACIO SAM GITARU U VODU!

Voditelj Ognjen Amidžić govorio je o svom životu i karijeri, a kako je intervju počeo pesmom "Mećava" pokojnog pevača Luisa, Amidžić je otkrio kada je u njegovom životu bila najveća mećava:

- Kad sam imao 15, 16 godina, kad sam izgubio oca, to mi je bila najveća mećava. Bio sam vezan za Luisa, slušao sam njegovu muziku. Voleli smo da pevamo zajedno, "Mećava" je fantastična iz njegovog opusa.

- Super mi je bilo detinjstvo, bio mi je najsrećniji period života. Živeo sam u srećnom okruženju, zdrava porodica, država koja je imala potencijal. Ništa mi nije falilo ni nedostajalo. Sećam se suza samo kad su me tukli, znalo se kad se dobijaju batine, kad sam zaslužio. Više sam bio problematičan u kući nego u javnosti. Bio sam prvo dete, razmaženo. U školi sam uvek bio primeran. Moja sestra je dve i po godine mlađa od mene, ja sam se odvajao, uvek smo okej funkcionisali. Imao sam fazu kad sam se plašio da spavam sam, voleo sam da gledam horore, pa sam se plašio, molio sam je da dođem kod nje da spavam sa njom, ona kaže može ako mi daš majicu ili 100 dinara. Naplaćivala mi je mir. Voleo sam da je nerviram, udarala me, tukla. Nisam udarao mlađu sestru, ali voleo sam da je nerviram - govorio je Ognjen o svom detinjstvu.

- Tad je bilo važno, bio sam vukovac, ali sam maturski rad odradio slabo, dobio sam dvojku. Igrali smo rukomet, bili smo popularni kod devojčica, nas 4, 5. Posle kad sam studirao, menjalo se vreme i situacije. Verovao sam da ću biti rukometaš, gledao sam u Šapcu najbolje rukometaše na svetu. Sankcije koje su došle ubile su rukomet u Srbiji. Nije bilo sale više, nije bilo struje. Mene je to pogodilo, doživeo sam razočarenje i nikad više nisam uzeo loptu - rekao je Amidžić o rukometu.

- Odrastao sam u kući uz oca koji je radio to što je radio. Televizija je bila jedna tad, a pokrivala se cela Jugoslavija, to je bio ozbiljan posao. Najteži dan u životu mi je bio kad sam izgubio oca. Od tad sam prema svim tim gubicima, imam čudan osmeh. Imam informaciju, ali ne mogu to da doživim. Čitava ekipa je stradala, sa izvršenja zadatka krenuli su nazad, spremljena je zaseda, njih su presreli. On je bio fanatik što se tiče posla, i televizija Šabac je prva lokalna televizija koja je napravljena u Jugoslaviju. Bio sam kod kuće kad su mi javili da je tata poginuo.

- Godine 1992. sam počeo na radiju, 1994. na televiziji. Bili smo klinci tad. Imao sam tako dobru ekipu, da radim šta hoću, proizvodili smo neobične emisije. Ja sam odrastao uz tatu, ja sam se naslušao toliko o informativi, znao sam da napišem i reportažu i vest, Mama me je zaklela kad se njemu to desilo da ne idem u informativu. Nisam ni hteo, zanimao me je MTV - rekao je Amidžić o svojim počecima.

- Bio nam je potreban ventil, hteli smo to da uradimo. Sve smo smislili, kako ćemo se zvati, oblačiti i tek smo onda otišli u studio, to je tako krenulo. Graja, Kon i Kobac su nam pomogli. Čim smo bili medijski prepoznatljivi, bilo je stvarno fantastično. Prezabavno je bilo, imali smo ozbiljne nastupe. Imali smo pravi ozbiljan bend. Mi kad smo trebali da odemo na Evroviziju, ali raspala se država. Hteo sam da uključem Luisa, zbog njegovog glasa. Ja sam šokiran da neko koristi to zarad nekih ciljeva. Crnogorski žiri je tada dao i nama Ani Nikolić, Tijani Dapčević, svima nam je dao nule. Mi smo radili, tako smo se spremali za Atinu, bio bi haos. Dobijali smo posle poruke crnogorskog žirija: Znate da nije zbog muzike. Flamingosi su se završili prirodno, nemoguće je da se nastavi. To je završeno 2016. godine. To što se Marinku desilo, to nije gubitak od jednog dana. Ti čitav period se spremaš na taj dan, a ostavljaš procenat da se neko čudo desi. Sjajno smo funkcionisali, bio je specifičan čovek. Sve smo pesme pravili na gitarama, da je hteo muzikom da se bavi ozbiljnije bio bi veliki. Bacio sam gitaru u vodu, to mi je bila simbolika - rekao je Ognjen o sastavu "Flamingosi" i preminulom prijatelju Marinku Madžgalju.

- Dugo je trebalo da stignemo do Amidži šoua. Desilo se 2008. godine, ja sam uvek bio zahvalan Milici i Željku što su mi dali šansu. Suze Nataše Bekvalac, hvala joj na želji da takvu stvar podeli sa mnom. Dženifer Lopez, Sakis Ruvas, ali naša publika više voli domaće ljude - govorio je o svojim uspesima.

- Kad smo se videli prvi put ostavila je fantastičan utisak na mene. Danijela je najveća ljubav u mom životu, otac sam sedam i po godina. On je šou program, to je najlepša stvar koja mi se desila. Dok ne dobiješ dete, nemaš taj pogled u životu. Mamin sin je, videćemo šta će pubertet da kažete. Nadam se da neće ostati jedinac - rekao je Amidžić o supruzi i sinu.

Kurir.rs/S.M.

BONUS VIDEO: