Sve ono što su moji preci gradili uništeno je kad su nam stavili minu pod kuću, ali čovek jednostavno treba da se uzdigne iznad toga

Protiv mržnje.
Neda Ukraden u intervjuu za Kurir govori o svojim osećanjima u odnosu na bivše jugoslovenske republike i o tome kako je to uticalo na njen život i karijeru. Ukradenova priča i o nesporazumu koji je izazvao njen nedavni nastup u Glini.

- Pozvala me je moja izdavačke kuće za područje Hrvatske „Hit rekords“. Dogovor o letnjim nastupima napravljen je još u martu, a reč je o turneji te izdavačke kuće „Hit rekords parti“. Pazili smo da datum nastupa ne bude 5. avgust, jer smo znali da se tada obeležava „Oluja“. I inače 5. avgusta izbegavamo zakazivanje koncerata u Hrvatskoj.

♦ Da li se osećate izdatom, s obzirom na to da je sajt opštine Glina objavio da nastupate u okviru manifestacije kojom se slavi „Oluja“?
- Ja komuniciram isključivo sa svojim organizatorima, a to je „Hit rekords“. Za mene su jedino oni merodavni i bitni, ali ne mislim da me je neko zloupotrebio, jer u ugovoru ne postoji nešto što bi me kompromitovalo. Na bini na kojoj sam nastupila pisalo je „Hit rekords parti“. Nisam imala pojma o proslavi, jer nisam posetila sajt opštine Glina, a i zašto bih, kada oni sa mnom nisu kontaktirali? Na koncertu nije bilo političkih obeležja, ja pevam samo ljubavne pesme.

♦ Da li je došlo vreme da se zaborave ratovi koji su vođeni pre dve decenije?
- Misija nas pevača, koji smo bili omiljeni u bivšoj Jugoslaviji, jeste da štetu počinjenu ratnim razaranjem na neki način anuliramo muzikom. Ljudi ne mogu da zaborave rat, jer rane postoje. Konačno, i ja ih imam. Dvadeset godina posle razaranja mislim da imam pravo na iskrenu muzičku priču, koja nije nacionalna, a potvrdu da ispravno razmišljam daje mi publika. Evropa nam je pred vratima i valjda je to zajednički imenitelj za normalne i univerzalne građanske vrednosti.

♦ Izgleda da su hrvatski pevači ti koji ne mogu da zaborave, pa neki izjavljuju da ne bi pevali u Srbiji ni da im ponudimo milione...
- Moram da kažem da pevač treba da ceni publiku koja ga voli, gde god da se ta publika nalazi i bilo koje da je nacionalnosti. Što je pevač više omiljen na nekim drugim prostorima, to je veći kompliment za sredinu iz koje dolazi, jer smatram da je moj uspeh i uspeh zemlje iz koje dolazim. Pevati samo u svojoj avliji, svojoj naciji, za mene je manje vredno. Postoji licemerje kolega iz susednih država, koji nikad neće reći da im je drago kad dođe da peva neko iz naše zemlje. Na primer, svi su me pitali za Terezu Kesoviju.

♦ Da li ste vi sve prevazišli?
- Nastradali smo i moji roditelji i ja, i dobar deo naše imovine. Sve ono što su moji preci gradili uništeno je kad su nam stavili minu pod kuću, ali čovek treba da se uzdigne iznad toga. Bog mi je dao snagu da se uzdignem iznad svega, meni mržnja nije ideja vodilja.

Zabranjena u Sarajevu

Neda kaže da je zbog preseljenja u srpsku prestonicu postala „neprijatelj“ Radio televizije Sarajevo:
- Zabranjena sam na Radio-televiziji Sarajevo, jer su oni moj boravak u Beogradu shvatili kao neprijateljstvo prema Bosni i Hercegovini, iako sam u toj zemlji živela 40 godina. Tamo sam ostvarila mnoge uspehe, udala se, rodila dete, i to mi niko ne može oduzeti.

Ja sam pevač, a ne nacionalista

Neda kaže da je bole medijske spekulacije o njenom nacionalnom opredeljenju:- Imam svoj, vrlo jasan nacionalni identitet, ali sam po zanimanju pevač, a ne nacionalista. Osim toga ja sam pravnik i profesor, a pre svega majka i baka dve predivne devojčice. Ne boli me kada neko negativno komentariše moje pesme ili moje godine, ali komentari na ljudskoj osnovi me jako vređaju.