MOLILI SMO SE ZA JOŠ JEDNU PORUKU: Slavko Beleslin podelio reči o KORONI koje paraju dušu, svi se naježili

Voditelj Slavko Beleslin podelio je emotivnu priču kako tokom pandemije treba više da budemo zahvalni lekarima i medicinskom osoblju za dobro naših bližnjih, jer su oni najveći heroji.

- Molili smo se, o da znate kako smo se molili, i svemiru i univerzumu i ljudima u prolazu. Kucali panično u sve drvene stvari, za svaki slučaj pominjali sva paganska božanstva, a kamoli ona prava. Na sve i na sav glas govorili "pu pu", na svaki dobar glas pa i na loš da ne ureknemo. Molili se da aparat za otkucaje srca ne prestane da pišti, da traje večno, iako je svakom zdravom taj zvuk iritantan. Molili smo se da dobijemo vreme da kažemo što nismo, da održimo dato obećanje, da zagrlimo, poljubimo, da naša ljubav ne padne na kamen na kome rasprostiru daće, rumeni rođaci iz ravnica, već na nju. Molili smo se na semaforima, u prodavnicama, servisima, podrumima, potkrovljima, u tramvajima, u sebi... Molili smo i zbrajali koliko dobrih dela je uradila. Ne nije zaslužila prost račun, ali gleda li bog računice, zna li da sabira i množi uzdahe, zna li da ih produži? Možemo li se na to osloniti kao kad smo bili deca... O kako smo se molili za novi dan, za sat, za još jednu novu uspomenu, za novu sliku, da ona prošla sa maskom ne bude poslednja. Molili smo se božanstvima i znanim i neznanim, za samo još jednu poruku, koliko god ona banalna bila - rekao je voditelj, a onda se osvrnuo na zdravstvene radnike:

- A ustvari trebalo je da se molimo vama u zabranjenim zonama, u odelima u kojima su svi isti i samo se po osmesima raspoznaju. Vama sa propuštenim pozivima od dece, jer muževi i žene znaju da ne zovu, ali deca još ne mogu da razumeju vaše zakletve odavno položene, koje postaju sudbina. Trebalo je da se molimo vama jer vi ste nam je vratili i naučili da ne postoji reč koja se posle toga može reći, a toliko smo je tražili. Trebalo je da se molimo vama koji ste umesto nas milovali ruku i rekli "izdržaće" malo glasnije, pa baš tako da ona čuje, ili budni brojali uzdahe i vraćali poruke i tako oživljavali i ljude kraj druge veze, a ne samo u bolnici. Rekli prkosno: “mlada je”, na nekom kolegijumu, “hajde da uradimo sve”. Da, trebalo je da se molimo vama, vama koji ste je vratili sa one strane, da naša ljubav ne pada na kamen na koji rasprostiru daće, već na nju.

Kurir.rs/Blic

Bonus video: