ZA ŽIVOG SINA TRAŽILI 2,5 MILIONA MARAKA, ZA MRTVOG DUPLO Brena do detalja ispričala o JEZIVIM trenucima, a ovo im je bilo NAJTEŽE
Lepa Brena je potvrdila čaršijske priče da su kidnaperi tražili 2,5 miliona tadašnjih maraka za njegov otkup.
Brenin i Bobin osmogodišnji sin otet je 23. novembra 2000. godine ispred kuće na Bežanijskoj kosi u Beogradu. Bračni par Živojinović za otmicu je saznao tako što su im otmičari poslali poruku: "Gospodine i gospođo Živojinović, vaš sin Stefan se nalazi kod nas. Prema njemu ćemo se ponašati ljudski dok ste vi korektni. Neće mu faliti dlaka s glave".
Lepa Brena kaže da im je ubrzo stigla još jedna poruka, koja im je sledila krv u žilama!
- Javili su nam da Stefana možemo otkupiti na dva načina, i to živog za 2.500.000 tadašnjih nemačkih maraka ili mrtvog za pet miliona. Rekli su i da će nam, u slučaju druge mogućnosti, slati deo po deo Stefanovog tela... U celom životu nikad mi se nije dogodilo ništa strašnije, niti bolnije. Mislila sam da ću poludeti i da nikada više neću biti normalna osoba. Molila sam Boga da mi sačuva psihu. Molila sam se za sve nas, ali pre svega da moje dete nema psihičke posledice - priča ona.
Brena i Boba nisu gubili vreme, odmah su skupili novac i posle pet dana Stefana vratili živog kući. - Ne želim da ulazim u detalje jer je to priča kojoj nema kraja. Kada bih vam sve ispričala, svi bismo plakali i ježili se, ne bismo se osećali dobro. Ta rana je zašivena. Dobro zašivena, neće pući, niti krvariti. Ali ostala je duševna bol u svima nama za koju ne postoji lek. U današnoj medicini možete promeniti srce, koleno, izvaditi tromb, operisati mozak... Ali kada se psiha naruši, veoma je teško vratiti se u normalu - kaže Brena i objašnjava kako su uspeli da prevaziđu najtraumatičnije iskustvo u životu:
- Napunili smo se optimizmom da bismo mogli da preživimo. Shvatili smo da život mora da ima lepe i teške trenutke. Da smo dopustili da nas bol savlada, poludeli bismo. Samo bismo plakali.
Živojinovići su potom sklonili Stefana u Ameriku:
- Promenio je način života čim je otišao u Ameriku da studira. Odlučio je da se bavi umetnošću i počeo je svirati klavir. Sa drugarima je izlazio u klubove, a vodio ih je i u neke lokale u Majamiju gde se svirala naša muzika. Voleo je da se zabavlja i često je znao da se lati mikrofona i otpeva nešto što je u tom trenutku bilo popularno.
kurir.rs/hit/informer
Bonus video:
"INTERES ZA VRAĆANJE U SRBIJU SVE VEĆI" Predsednik Vučić: Oko Božića plan za povratak ljudi iz dijaspore