TEŠKA ISPOVEST PEVAČA: Milan iz Leskovca došao u Beograd, svirao i SMRZAVAO se na ulici! Ušao u rijaliti, a AGONIJI nije bio KRAJ!

Pevač Milan Petković otvorio je dušu u emisiji "Ispovesti" i progovorio o teškom životnom putu, kao i o opakoj bolesti sa kojom se iznenada susreo, a koja mu je promenila život iz korena.

Milan Petković pevač, rodom iz Leskovca, ceo život do punoletstva je proveo u Vranju, pa je trbuhom za kruhom naprasno odlučio da želi bolji život, te da konobarisanje u kafiću nije njegov životni poziv. Preseljenje u Beograd mu je bila najveća prekretnica u životu, živeo je od danas do sutra, susretao se mnogim nedaćama, preživljavao na razne načine da bi opstao u prestonici.

Počeo je kao ulični pevač gde je na ulicama prošao sito i rešeto, boravio je u rijalitiju, pa je odjednom nakon toga saznao da boluje od opake bolesti koja ga je prikovala za postelju, ali koja ga nije sprečila u njegovoj nameri da uspe, da se probije i ostvari svoj cilj i uspeo je.

- Nisam želeo da ostanem dole i da radim kao konobar za nekih 500, 600 dinara dnevnice tada, želeo sam da svoj talenat unovčim i nekako kada sam krenuo za Beograd, u svojoj glavi sam imao samo jedno, to je da želim da uspem. Meni je neki životni san bio da će me na ulici spaziti neki poznati producent kao Ed Širan i da će unovčiti moj talenat, što se naravno nije desilo jer sam morao sve sam. Prva stvar mi je bila čime ću da se bavim, nemam nikoga ovde i ne znam nikoga, jedino što imam je glas - započeo je Milan svoju životnu ispovest, pa nastavio:

- Kako da dođem da pevam po kafićima, ako ne znam nikoga. Ostala mi je Knez Mihailova, kojom prođe milion ljudi, valjda će neko da me čuje. Dobro sam zarađivao u Knez Mihailovoj, trudio sam se, nije baš ni lako pevati bez mikforona, tj. drati se jer moraš da vičeš da bi te čuli bez ozvučenja. Bilo je generalno teško, ali sam isto tako i zarađivao i dosta novca što je suludo, neko radi mesec dana za 300 evra, ja sam dnevno uzimao 3.000 dinara. Pitale su me gazde iz pojedinih lokala da pevam kod njih, ali su me nipodaštavali, davali su mi malo para, u jednom lokalu sam pevao za 1.500 dinara tri sata, a u Knezu sam uzimao 3.000 za dva sata, što je meni bilo sramota.

- Zimi sam svirao u podzemnom prolazu na Terazijama ili na Zelenom vencu, prsti su mi mrzli od hladnoće, pa sam zato tu i boravio zimi - rekao je, pa se dotakao opake bolesti koja mu je život promenila iz korena:

- Pre svega ova bolest se zove Gilen Bareov sindrom, on se javlja nakon stomačnog virusa ili nakon nekog hirurškog zahvata, Naš organizam sam po sebi ima odbrambeni sistem, kada se jave neki virusi i bakterije, pa se on bori protiv toga. Imao sam stomačni virus i nakon 5 dana povraćanja je prošao, krenuo sam normalno da jedem i jedno jutro sam se probudio, ruke su mi se oduzele, noge isto, jedva sam hodao. Imao sam sreće jer se ta bolest širi velikom brzinom u roku od mesec dana može da obuhvati celo telo, ode na pluća pa moraju da te priključe na respirator, ili mora sonda da se ubaci u grlo i tako se hraniš, esktremno opasna bolest, ali mene bog voli. Bio sam priključen na infuziju po ceo dan u bolnici. Oporavak i dan danas traje, sve mi se vratilo u normalu sem leve noge na koju i dalje šepam kad hodam - rekao je Milan Petković.

Kurir.rs/RepublikaTV