TAMARA GRUJIĆ O KRIZI U BRAKU! Voditeljka konačno progovorila: Muž i ja se MNOGO RAZLIKUJEMO, to je UŽASNA BORBA!

Voditeljka Tamara Grujić u velikoj ispovesti govorila je o svojoj mezimici, braku, starim i novim projektima.

Dosta radite, uporedo ste porodična žena. Šta se događa kada primetite da jedan od ova dva segmenta trpi?

- Ne dozvoljavam da trpi bilo šta od pomenuta dva. Stara sam škola, iza svega stoje velike pripreme, a ako se ipak dogodi da se u nekom smislu spotaknem, upregnem se da to nadoknadim. Jedino što od početka mog rada na terenu zaista i uvek trpi jesu moja fizička spremnost i moji prijatelji. U Beogradu sam navikla da treniram pet puta nedeljno i da se svakodnevno viđam s društvom. Sada imam običaj da nam dva puta godišnje ogranizujem trodnevni izlet i svi se uvek odazovu. Često ih dovlačim i na teren - rekla je Tamara za Story.

Zvezda terena nesumnjivo je vaša mezimica Lenka, koja uskoro puni tri godine. S kakvim izazovima se, kada je njen odgoj u pitanju, vi i suprug u poslednje vreme susrećete?

- Ne govori, ali je počela da se služi pantomimom i odlična je u tome (smeh). Voli da dođe na set. Nastojimo da se igramo s njom, budimo joj maštu i razvijamo motoriku. Shvatili smo da kao roditelji moramo da budemo pametni. Čitamo knjige doktora Ranka Rajovića o NTC sistemu učenja i ne dajemo joj telefon. Eventualno je pustimo da ujutru pogleda crtaće na njemu i uveče pre spavanja dok čeka klopu. Iskrena da budem, plašim se budućnosti. Prestravljena sam zbog društvenih mreža i njihovog velikog uticaja na mlade. Prosto se čovek zapita ko će nas za deceniju-dve lečiti, ko će nas braniti na sudu. Koliko god da sam, s jedne strane, uplašena, svedok sam, s druge, da je moguće u 21. veku imati divno vaspitano dete, željno obrazovanja. Moji prijatelji iz “Krsmanca” primer su za to.

Da li je pomenuti strah razlog da vi i Vuk ostanete na jednom detetu?

- Ma ne, mi želimo drugo dete i nadamo mu se oboje što pre. Kada bismo, recimo, dobili blizance, bila bih najsrećnija osoba na svetu. Vuk i ja smo Lenku dobili kasno, stariji smo roditelji, stoga ne bismo voleli da posle nas ostane sama, bez rođenog brata ili sestre.

Kako biste u jednoj rečenici opisali svoj brak?

- Brak je užasna borba. Lično sam imala sigurno dve-tri krize, koje su posledica toga što smo Vuk i ja karakterno različiti. Dok ja mnogo radim na terenu, on je kućni tip. Voli da kuva i to čini odlično, bavi se i cvećem na terasi i pedantan je. Sigurna sam da će Lenka to povući na njega. Već sada, kada on nešto kuva, ona stoji na hoklici i kao priprema svoje špagete. Ujutru me zajedno bude usisivačem, on velikim, ona malim igračkom (smeh). Zasigurno je da su tolerancija i činjenje jedno drugome stvari koje brak čine dobrim. Najveći ponos, stoga, osećam što sam Vuka nakon 10 godina truda inspirisala da skine 12 kilograma. Stalno mu govorim koliko je lep i ljubim ga kao malo dete. Volela bih kada bi Lenka nasledila njegovu pedantnost i ljubav prema domu, a od mene preduzetnički duh.

Da li zaista verujete da će ljubav promeniti svet?

- Samo ljubav to i može i vera u nju. Budući da se plašim bolesti i smrti, iskoristila sam nedavno priliku da porazgovaram s divnim duhovnicima, posebno ocem Ilarionom. Pitala sam ga da li postoji život posle smrti, i zamolila ga da mi ne priča o materiji, svetlosti, na šta mi je on odgovorio da je siguran da ćemo se mi u našim ljudskim oblicima u kojima smo sada, opet nakon smrti sresti, a upravo to verovanje, to je ljubav.

Kurir.rs/S.M./Story

Bonus video: